Baš kada je izgledalo da je donekle umivena Miloševićeva politika ponovo ustoličena u Srbiji, odnekud stiže vest da će Čitluk Sahibija biti saslušan u vezi s atentatom na Zorana Đinđića. Vest je, razumljivo, izazvala pravu konsternaciju u dssovskoj tekiji i – posledično – još jedno takozvano saopštenje u kome piše: „Vojislav Koštunica sasvim sigurno ne može da bude svedok ni u jednom krivičnom postupku, što i naša javnost i tužilac dobro znaju.“ Ništa ovde nije istrgnuto iz konteksta. Sve korektno preneseno. Dssovci, zapravo, hoće da kažu: Naš je reis iznad zakona. I tačka.
Ne treba previše očekivati od tog svedočenja, ali već sama činjenica da će Sahibija morati da savije rep i da ode u policiju (manj' ako mu policija ne dođe na noge, što nije isključeno) grandiozan je udarac kosmičkoj taštini doktora nauka s naučnim „opusom“ od pedesetak kucanih stranica. Ili nešto više, ukoliko mu uračunamo i traktat o „samoupravljanju u ustanovama kulture“ koji je autor lukavo izostavio iz (pre)skromne bibliografije.
Na takozvanoj konferenciji za štampu DSS-a, Sahibija je lično, ali donekle uvijeno, izjavio da neće da svedoči. Sve je, bajagi, rekao. Nema ništa da doda. A mi – cenjeni publikum – „neka to tumačimo kako hoćemo“. Pa, hajde ta tumačimo. Međutim, da kasnije ne bi bilo neke zabune, odmah moram da kažem da ne verujem u teoriju saglasno kojoj je Koštunica naredio da se Đinđić smakne. Ne verujem čak ni da je znao za postojanje zavere. Bar ne one čiji je cilj bio Zoranovo pogubljenje.
Ali da je računao na to da će se dokopati vlasti „preko reda“, na krilima kakvog „patriotskog puča“, u to veoma verujem. U zemlji ogrezloj u zablude, predrasude i obožavanje političkih ličnosti koje joj nanose najveću štetu, nije bio težak posao profilisati Sahibiju kao „mudrog“ i „uzdržanog“ državnika.
Naročito kada u tom poslu pripomogne i Udba. U tom smislu, pojavili su se ovih dana neki transkripti Sahibijinih postpetooktobarskih razgovora s Miloševićem, u kojima mu Sloba Sloboda prebacuje nezahvalnost za pomoć pruženu u osnivanju DSS-a. Za tačnost transkripata ne garantujem, ali svejedno, Koštunica je poslovično preskroman kada kaže da „nema ništa da kaže“. O, i te kako ima. I sve su to veoma intrigantne priče.
Mogli bi ga u policiji, kad je već tu, priupitati ponešto i o mnogim drugim stvarima. Ukoliko blagoizvoli da se pojavi na saslušanju. Ukoliko ne, kad su već onako spektakularno privodili Džaju, policajci bi mogli da i Legalisti stave gvožđa i bukagije i da ga stražarno sprovedu na saslušanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
