Priča o Udbi

U ta stara dobra predsoroševska vremena, CIA je bila ta koja je suvim zlatom „plaćala“ svaku subverzivnu reč. Njeni pipci su bili razgranati među reakcionarima i nepoštenom inteligencijom. Ali ima tu jedna interesantna stvar. Istinoljupci koji su razbucavali Ciju nikada se nisu upuštali u istraživanje misterija domaće bezbednosne agencije. Smatralo se da je to, pored pušenja i visokog pritiska, jedan od ključnih faktora prerane smrti.

Udbaši su, mlada gospodo, bili cvet srpstva. Onda je došao Peti oktobar i sve se – osim tada još Udbe – prekonoć promenilo. Prođe mesec, prođoše dva, lepo smo proslavili oslobođenje; mene ponekad poče da kopka: zbog čega se Udba ne raspušta i ne pravi nova? Eto ti kakvi su Srbi slobodari: Narodna banka, Carina, dobrostojeće firme – sve je to šesti oktobar dočekalo oslobođeno, stavljeno pod nepotkupljivu upravu demokratskog menadžmenta. Krizni, međutim, štabovi samo Udbu zaobilaze. Nije da sam bio među takozvanim dosovskim „jakobincima“, a nisam ni krvi bio žedan. Već u zrelom dobu, sa zavidnim iskustvom života u Srbiji, razmišljao sam ovako: Moji drugovi iz nekog razloga ne idu u središte stvari. I oni su zreli ljudi, sa ne manjim iskustvom, ne znam zbog čega okupiraju Skupštinu i druge institucije sistema kad isto tako dobro kao i ja znaju da tu nikakve vlasti nema i da se vlast u Srbiji tradicionalno nalazi u zoni sumraka, podeljena između promenjljivog „Šefa“ i večne Udbe. Nije da nije bilo glasova koji su zahtevali da se Udba rasturi, da joj se poslovi preispitaju, pa da se nanovo formira. Pravednik, međutim, ni da čuje. Kao doktor prava dao je obrazloženje da bi se takvim vandalskim činom poremetio „državni kontinuitet“. Zli jezici i dalje tvde da je bio u obavezi da to kaže. Dok se istina ne ustanovi, to ćemo kao u američkim sudskim filmovima odbaciti i poroti narediti da rečenicu ne uzima u obzir. Ali ako je teorija o bezbednosno netransparentnoj Fiškalovoj prošlosti doista nepotkrepljena dokazima, ima i druga jedna teorija da je Pravednik – za razliku od drugih saboraca iz DOS-a, ukačio istinsku strukturu vlasti u Srbiji, pa je vođen cezaropapističkim deluzijama nameračio da u podeli moći on bude „Šef“, a da na drugoj strani, ka i vazda, ostane Udba. Trebalo mu je to da bi posmenjivao palanačke upravnike biblioteka i sačuvao teritorijalni integritet i nacionalni identitet. Tako je pravednik za šefa Udbe postavio Rada Bulatovića, jednog od pionira new wave-a u SFRJotu. Pazite sad koincidenciju, iako nema veze sa Udbom: dvadeset godina pre toga, Bulatović Rade, tada član UKSKS, namakne pare za prvi singl Idola u izdajnju Vidika. Frontmeni – zna se – Krle i Šaper. Eno ih, vedre i oblaće Srbijom i marketingom. Pa neka mi neko kaže da sam paranoik.