Prijatelj narodnog zdravlja

Elem, „zbog bezbednosti novinara u čijim se redakcijama pojavila zaraza“ – što je jedna od masnijih laži u poslednjih nekoliko dana prepunih masnih laži – u petak je s Visokog Mesta obznanjeno da će se konferencije za štampu ubuduće održavati online, tako što će novindžije i novindžike – „zbog zaštite ljudskih života“, je li – pitanja kriznom štabu postavljati mailovima.

Sumnja mi je odmah postala veća od nade. Bože mili, zapitah se, čija li će pitanja biti u prednosti, da li Goce Uzelac da li Žakline Tatalović. Pokazalo se međutim – pretpostavljam poslednji put – da selektor kriznih pitanja nije odabirao po babu i stričevima. Naprotiv.

Učinilo mi se da su pitanja profesionalnih – namerno ih ne zovem „nezavisni“ i „slobodni“ – medija imala izvesnu prednost. Verovatno, rekoh, poslednji put. Ali malo li je.

Pokazalo se takođe da online konferencija ne mora biti loša stvar. (Moja malenkost uvek daje prednost pisanoj reči). Osim toga, glavnu reč je vodio popečitelj narodnog zdravlja Lončar.

I to na način na koji bog epidemijskih konferencija za štampu zapoveda – odmereno, bez parapolitičkih proseravanja, bez najmanjeg znaka panike i nervoze, pride kompetetno. I on je lekar, ali je izbegavao termine za zasenjivanje narodne prostote tipa hiperventilacija, saturacija, anafilaktička šokiranost i sl.

Bilo bi dobro da Lončar i ubuduće vodi konferencije – i to sam – da bi najveći prijatelj narodnog zdravlja, Kon – u međuvremenu unapređen u čin stand up potpukovnika – mogao povazdan nesmetano da gostuje na svim postojećim televizorima.

Na pitanje da li je dao saglasnost za onlajnizaciju konferencija, potpukovnik je odgovorio da jeste – i to bez „ozbiljnijeg razmišljanja o politizaciji“ – što je samo potvrdilo moju osnovanu sumnju da se Konu saglasnost daje, da potpukovnik i svemu ostalom pristupa bez „ozbiljnijeg razmišljanja“ i da, konačno, sve manje zna šta priča.

Toliko na tu temu. Sledi objašnjenje zašto sam uskliknuo „Udri, Vučiću“, zbog čega očekujem naimenovanje za ambasadora u Paramaribu. Evo zašto. Pre neki dan sam telefonom pozvao nekoliko viđenijih opozicionara (ne, daleko bilo, Đida, Guzijana i Boškića) i napravio im pitanje.

Zašto, gospodo ženski polni organi, sedite skrštenih ruku, zašto ne organizujete potpisivanje peticije protiv sramne, anticivilizacijske uredbe o zabrani kretanja starijima od 65 godina, neuporedivo bednije od aparthejda, jer je u Južnoafričkoj republici crncima pristup bio zabranjen na određenim mestima, ali ne i kretanje uopšte.

Evo odgovora: trt, mrt, pa znaš, sad je vanredno stanje, pa to je dobro za bake i deke i sve tako i tome slično dok nisam povikao kondukter, kesu. Dolazi li vam sad išta iz dupeta u glavu, đuturumi.