Protesti protiv ćorsokaka

Narodski rečeno, Vučić je europresaldumljivanjem i jednima i drugima pokvario igru – usput, doduše, kvareći još mnogo koječega – lepo se to videlo najpre na parlamentarnim, potom i na prezidencijalnim izborima, na kojima su i stranke krugova dvojke i sekte slavskog pojasa doživele (dibidus zasluženi) fijasko.

Čitajući gornja smatranja, neki bi naivčina mogao pomisliti – baš fino, ništa više ne stoji na putu procvata Srbije – ali naivčina po običaju ne bi bio u pravu jer je i Srbija doživela težak fijasko i – ne dogodi li se neko čudo – stvari će ići od crnjeg ka gorem.
Zar ne zapadam u kontradikciju? Kažem da su folirantske ideologije krugova dvojke i slavskog pojasa prdnule u čabar, ne dovodim u pitanje Vučićevu euroiskrenost i radni elan, a opet tvrdim da će stvari ići od crnjeg ka gorem. Evo i zašto.

Presaldumivši se, Vučić nije uspeo – a verovatno nije ni pokušao – da se suprotstavi mutnoj stihiji srpske istorije, što će reći da se, osim možda ovde-onde i u početku, nije usudio da džarne u opskurni kult poraženosti, očemerenosti i zlovolje iz koga – po prirodi stvari – osim poraženosti, očemerenosti, zlovolje i posledične agresivnosti ništa drugo ne može proizaći i tu iskrenost i dvadesetdvočasovno radno vreme ništa ne pomažu. Naprotiv.

Sve se to – a uzgred i još koješta – pokazalo kada su na ulice srpskih varoši izašli mladići i devojke s pravom nezadovoljni čemernom srpskom svakodnevicom i još opravdanije zabrinuti za svoju budućnost. Vučić je to zvanično “iskulirao” floskulom o „demokratskom pravu”, ali su njegovi nezvanični talibani – od kojih je najglasniji svudaprisutni Bucko Anđelković – momentalno lansirali zastrašujuće teorije zavere, koje ovde neću nabrajati, jer mi lavor nije pri ruci.

Iz bogate ponude ipak mi se najbolje svidela teorija da je omladinu na ulice izvela “poražena” opozicija, što će reći Janković, Jeremić & Co, u šta čisto sumnjam, ali ne sumnjam da će protesti raspiriti paranoju i strahove slavskog pojasa i istovremeno podgrejati večitu nadu eminentnih pripadnika krugova dvojke da će posao – za koji decenijama tvrde da se neizostavno mora uraditi – uraditi neko drugi – jednim potezom i sa ulice – i ponovo ih dovesti na vlast, a da oni ne dignu guzice iz prestoničkih kafića. Ne znam zašto, ali sve me to navede da se prisetim da sam u nekoj kupusari pročitao kako je Đilas – prethodno nahuškavši studente na demonstracije protiv nenarodne vlasti – kada je zagustilo iz nekog kapidžika posmatrao žandare kako prebijaju mladiće i devojke.