Protivprirodni rat

O inkrimisanom virusu do sada su sve što (ni)su znali rekli/nalupetali specijalisti svih grana medicine osim psihijatrije, što je po meni težak promašaj teme jer izgleda – zapravo je očigledno – da osim na pluća, bubrege i ostale sisteme, virus katastrofalno utiče i na mozak.

Naročito u sredinama poput naše u kojoj su mozgovi kratko spojeni sa guzicama.

Ne mogu da se otrgnem utisku da posrnuli novindžiluk serbski nagli porast broja zaraženih prati sa istim ushićenjem sa kojim propraća teniska „pokoravanja sveta našeg Noleta“.

S druge strane, nema se bogznašta zameriti senzacionalističkim naslovima u mojoj sve neomiljenijoj smrdari, Blicu – „Srbija na ivici katastrofe“ i „Najgore tek sledi“ – oni su tačna dijagnoza stanja u našem društvu koje je korona samo iznela na svetlost dana, ne, međutim, i izazvala. (Intimno mislim da se tzv. korona nije pojavila da pomori svet nego da pokaže na koliko je niske grane spao.)

Ne znam kako je u drugim zemljama, ali naša je pribegla višekratno oprobanom sredstvu kojim pokušava da reši i sve ostale probleme – pritom neprestano stvarajući nove i sve nerešivije – objavom rata. i to kome? Lično prirodi.

Što reko moj drug Đuro Konj, u ratu je ko u ljubavi – ne veruje ni brat bratu, a što reko „naš narod“, rat je nekom majka, nekom maćeha. O ratnim strategijama biće više reči u našoj sutrašnjoj kolumni, naša današnja kolumna je posvećena ratnim profiterima, u rata koji nije završen.

Idemo na profitera prvog, na početku rata unapređenog potpukovnika Kona, nedavno odlikovanog i nekim visokim orlovim mudom s mačevima prvog stepena (za sada nedokazane džipove, avione i kamione ostavljamo po strani.)

Budući da epidemija nije suzbijena – niti pokazuje nameru da bude skorih dana – ispada da je potpukovnik-fejsbukdžija (uvek, grešna mi duša, dođem u napast da napišem „podnarednik“) odlikovan za udarničko uvlačenje u Visoko Dupe, potkazivanje „neprijatelja narodnog zdravlja“ i svakodnevno davanje vrišteće kontradiktornih izjava, procena i zlokobnih proročanstava.

Idemo na profiter(ku) drugu, dr Dariju KT, koja nije odlikovana (iako je odlikovanje zaslužila trudom, radom i angažmanom AV) zato da bi se izbegle „sve konotacije i priče o političkom delovanju“ (takođe AV). Te su konotacije i priče toliko uspešno izbegnute da je DKT nedavno promaknuta na dibidus nepolitičko mesto popečiteljke već nečeg (pretpostavljam vrlo unosnog).

U međuvremenu je promenjena i ratna strategija. Sa defanzivne – utamničenje (za one preko 65 totalno) populacije u vreme kad je broj zaraženih bio niski trocifreni – kada je broj okuženih postao povisok četvorocifreni – prešlo se na ofanzivnu, relaksiranu, kojoj – budući da nisam kovid paničar – „dajem podršku“. Zašto – o tome više u sutrašnjem broju.