Prva prijateljska defanziva

Da nije tako – a Bog je mudro uradio da bude tako – carstviju jego ne bi bilo kraja.

Prethodnih godina sam udarnički plajpičio „antivučićevsku“ opoziciju, propuštajući da – osim sporadično – plajpičim „antivučićevsku“ javnost.

Podozrevao sam i ranije da ta javnost zaslužuje žestok plajpič, ali sam se u to definitivno uverio na dan (zaboravio sam koji beše datum) kad se opozicioni menadžment protestno okupio ispred Kozačke skupštine na početku policajnog sata.

Da su ljudi akcije, a ne vašarske atrakcije, opozicioni menadžment je to MORAO uraditi već u drugoj nedelji vanrednog stanja, ali ostavimo to zasad po strani.

Bez obzira na kasnost opozicionog paljenja, moja matora malenkost je tog popodneva sela u krntiju, neometano se dovezla u garažu kod Skupštine grada – živo se čudeći kako se Vesić u lukavstvu seljačkog uma nije dosetio da garažu zatvori „zbog renoviranja“ – i u 15 do šest se pojavila na gumnu pred Kozačkom skupštinom.

Na kozačkom gumnu zatekoh tridesetak slučajnih prolaznika i dve-tri novinarske ekipe.

Od opozicionih persona dramatis ni mukajet. Početak protesta jeste bio zakazan za 18 PM, ali znata šta, na pozorišnu predstavu zakazanu za 20 h, glumci dolaze najmanje dva sata pre nego što se zavesa podigne, bar je to Sergej morao znati, ali ni njega ne beše.

Idemo dalje. Opozicionari, fakat, nisu pozvali građanstvo i seljaštvo da im se „pridruže“, ali opet znate šta, protesti su kao slave, na njih se ne poziva nego oni koji znaju da treba da dođu prosto dođu. Tim pre što je to za populaciju 65 plus bilo legalno jer se poklopilo sa odobrenom zatvorskom šetnjom.

Od ne znam ni sam koliko desetina hiljada beogradskih opozicionih „baka, deka“ i penzionera na gumnu su se pojavili sledeći, nabrajam taksativno: Vesne, Pešić i Vodinelić, Dušan Petričić, Goran Marković, Filip David, Dragan Velikić et moi.

Koliko je u Pionirskom parku bilo kontabaka i kontradeka, videli ste na televizoru, ali niste videli da ih je – zlu trebalo – po okolnim sokacima „u pričuvi“ bilo nekoliko puta toliko.

Postvirusov tirjanski režim tom zgodom nije uapsio nikog od opozicionara, još manje nekog iz malobrojne publike, što me je navelo na zaključak da bi još manje uapsio bilo koga da se počem – naravno, uz poštovanje svih mera, da se drug potpukovnik ne struni – na kozačkom gumnu okupilo 5-6 hiljada.

Idem tako daleko da pomišljam da Vučić u potaji sujeverno priželjkuje – oseća valjda da mu predobro i prelako ide – da mu opozicija i opoziciona javnost daju makar jedan jak razlog da ih ne guzi ko sanske koze.

Zašto mu to pomenuti ne daju, o tome se obavestite u mini- serijalu o prijateljskim defanzivama.