Pušenje upozorenja

A na položaju diktatora – moja malenkost. Jedan drugi Slobodan, Gavrilović, takođe me je optužio za apsolutizam i autokratske sklonosti. Slobodani to smatraju analizom i upozorenjem, ja to, međutim, vidim kao proročanstvo. Tadiću, spremaj se za izgnanstvo…

A opet, ako tako bude suđeno, na apsolutnu i autoritarnu vlast nameravam da dođem na demokratskim izborima, kao što sam svojevremeno i obećao. Pa, kako? Nije li to oksimoron? Kako se uzme! Nameravam, naime, da se stavim na čelo milionske mase obespravljenih pušača kojima se, počev od 11.11. o.g. priprema ostrakizam i pogrom. Zapališ li ga negde, majci, eto žbira sa uplatnicom. Uhvate li te sa cigaretom u nekoj javnoj odaji (da li se zakon odnosi i na javne kuće?) oglobiće odgovorno lice sa minimum 500.000 RSD. Naša država tradicionalno voli laki keš, naplatu parkinga i drugih trica i kučina; antipušački zakon će, nema sumnje, biti sjajna prilika da se dopune prazne kase. Da skratim priču: crno nam se, pušačima, piše.

Ako se politički ne organizujemo pod mojim mudrim i dalekovidim rukovodstvom. Računam da u našoj zemlji ima oko 2.500.000 pušača. Malo li je! Nijedna stranka nema toliko glasača. Uprkos brojčanoj nadmoći, nećemo – bar ne u početku – posezati za nasilnim metodama. Za početak, na platou ispred Skupštine organizovaćemo veličanstveni miting pod nazivom „Pušenje upozorenja“. Okupi se nas sto-dvesta hiljada, svi zapandrčimo po cigaretu i izbacujemo oblake dima, tek koliko da se nadležni nepušači uvere da dvesta hiljada pušača nisu u stanju da zadime ni približno koliko deset razdrndanih autobusa GSB, koji, na Crven ban, ne podležu zabrani. Posle toga delegacija pušača ostavlja listu zahteva na pisarnici parlamenta. I onda – mirni razlaz.

Hoćemo aparthejd, pisalo bi u zahtevu. Nemamo ništa protiv nepušača (iako intimno mislimo da su sise), ne želimo da im dodatno zagađujemo autobuske izduvne gasove, neka uživaju u nepušenju. Ali mi – Udruženi pušači Srbije – zahtevamo da nam se, proporcionalno zastupljenosti u populaciji, obezbedi određeni broj javnih, kafanskih i drugih prostora na kojima se nesmetano možemo odavati ružnoj navici čiji smo robovi. Razložno sumnjam da će naše, autokratiji i samovolji privržene vlasti, izaći u susret našim opravdanim zahtevima. Tim pre što su vodeći funkcioneri listom nepušači. U tom slučaju, mi – Udruženi pušači Srbije – preći ćemo sa reči na dela. Nećemo, daleko bilo, izaći na ulice i demolirati Beograd. Jok, more. Pripremićemo se za izbore. Radićemo na terenu. U svrhu zastrašivanja, na veb sajtu udrzuzenipusaci.org objavljivaćemo liste znamenitih nepušača. Pušićemo u ilegali. A kada pobedimo na izborima i kada u uniformi feldmaršala zasednem na vlast, devedeset osam procenata političara nepušača ima momentalno da propuši. Bez ikakve prisile. Znate, valjda, šta hoću da kažem.