Afera „borba za dostojanstvo žrtava Aušvica“ se usložnjava! Bila je u stvari složena od samog početka, samo je moja malenkost – prepuštajući se dokolici vikenda – propustila da joj zađe u sitna crevca, pa su joj posledično promakle neke antologijske izjave naših divnih stvorenja, poput, recimo, izjave Marka Đurića koju ću – kako je to vaktile govorio Žika Obretković – citirati „u celini i celosti“.
„Kao unuka Najdana Pašiča, jednog od osnivača Nedeljnka NIN, stid me je ovakvog NIN-a“, tako je, svojstvenim mu, trogatelnim glasom (sa jakim francuskim naglaskom), blagoizjavio Marko, što me je – grešna mi duša – navelo da se zapitam da li bi Đurića Marka bar upola toliko bilo toliko stid da je počem unuk osnvača „Informera“ ili neke druge žutare slične provenijencije.
Bojim se da to nikada nećemo saznati, ali ništa zato, ionako to nije tema naše današnje kolumne; naša tema je autorski tekst naslovljen – „Zašto nam treba unutrašnji dijalog o Kosovu“ – koji je Jego Sijatelno Predsedatelstvo, Vučić, objavio u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, što je načelno sasvim u redu, samo je ostalo pomalo nejasno da li se unuk osnivača Blica time ponosi ili se toga stidi. No, dobro, vreme će pokazati, a pre nego što pokaže mi ćemo se pozabaviti analizom pokušaja prezidencijalnog raspisivanja unutarnacionalnog dijaloga.
Vučićeva inicijativa je, da kažemo, načelno dibidus na mestu jer ne vidim kako će se Srbija kurtalisati pogubne politike kolektivnih monologa i kako će uspostaviti dijalog – ne samo sa Kosovom, nego i sa realnošću okolnog sveta – ako se prethodno ne pokrene dijalog unutar njenih na krv i nož zavađenih političkih sekti, lopovskih kartela i plemenskih zajednica. Takođe je vredna pohvale sijatelna (za sada samo tekstualna) namera da se kosovski problem sagleda kao logičan ishod prethodnih imbecilnih srpskih politika i posledični teritorijano-državni problem, a ne kao metafizička praznina u „nacionalnom biću“ i kosmička katastrofa. Hvale vredno je i Vučićevo odricanje od Ćosićeve lampek-mantre o nebeskom narodu koji dobija u ratu da bi sve dobijeno izgubio u miru, a najhvalevrednije je što je Jego Predsedatelstvo u škakljivi kosovski „diskurs“ uključio citat iz starog cinika, Enrouza Birsa, što bi mogao biti značajan korak u pravcu depatetizacije i demitologizacije kosovskog ideologema.
Eventualno raspisivanje unutarnacionalnog dijaloga od strane Vučića predstavljaće težak kamen kušnje za srpske opozicione partaje i lidere koji će – odbiju li s indignacijom da u dijalogu uzmu učešća – srpskom narodu senatu pokazati da njima zapravo stanje sveopšte razvaljenosti Srbije sasvim odgovara, a da im samo smeta što oni nisu na vlasti. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
