Pročitah u jučerašnjem Danasu tekst u kome finansijska forenzičarka, Miroslava Milenković, postavlja pitanje – i potkrepljuje ga računicom – kako A. Vulin namerava da tetki vrati dvesta zarez nešto hiljada evra, kad mu popečiteljstvena plata jedva pokriva mesečnu ratu za otplatu duga na rok dvadeset godina.
Uz dužno poštovanje za gospođu Milenković, držim da je u ovoj stvari mnogo primerenija i egzaktnija ekspertiza forenzičara za političarske brljotine i marifetluke, to jest moje malenkosti, koju vam iz ovih stopa podastirem. Šta, dakle, kažem? Kako će Vulin vratiti pozajmicu? Evo kako. Najpre će se izvesno vreme tresti gora, potom će se roditi miš, onda će iz grmlja iskočiti onaj moj alavi vuk i pojesti miša, a ako se situacija baš usložnji, ne bi trebalo da se preterano iznenadite ukoliko se na vestima minut/dva TV Pinka pojavi verna kopija tetke Vulinove žene koja će milionskim auditorijumu potvrditi da je zetu zaista pozajmila pare i da je – zgrožena orkestriranom kampanjom narkomana i nimfomana – odlučila da dug velikodušno halali.
Nije, međutim, Vulin jedini koji se ovih dana prži na tihoj žeravici. Ni JSP Vučiću nije lako. Prekršaj koji je Vulin počinio mnogo je ozbiljniji i kažnjiviji od Gašićeve felacione aluzije, koja je rečenog koštala ostavke na funkciju koju danas obnaša Vulin. Boli, naravno, Vučića uvo – da ne kažem baš Crven Ban – za slabašna Anđelijina kevtanja pod prezidencijalnim prozorom, za pseudoibretenije slavskog pojasa i šatro skandalizovanost krugova dvojke, ali znamo da se loš glas čuje mnogo dalje od dobrog, pa bi aber o tolerisanju korupcije u vrhu srpske države mogao dopreti i do nekih zapadnih ušiju, do čijeg je mišljenja Vučiću i te kako stalo.
Mogao bi Vučić postupiti – a možda i hoće, ko zna – kao što je onomad postupio u aferi Gašić – dati, dakle, Vulinu ostavku, izmaći ga na izvesno vreme od medijske buke i besa, pa ga posle godinu, godinu i po dana rehabilitovati i ukazom postaviti za potpredsednika Republike recimo. Da, bilo bi to najbezbolnije rešenje, ali jedno je Gašić, a drugo je Vulin. Gašić jeste lojalan i poslušan, ali je nekako neoperativan, politički mlakašan, za razliku od Vulina, koji je udarna pesnica režima, neka vrsta red bul terijera koji neprestano reži na spoljne dušmane i domaće izdajnike.
Uprkos svemu ja i dalje ostajem na braniku A. Vulina. Nisam promenio (loše) mišljenje o njemu, nego je princip u pitanju. Ima tome već trideset godina otkako „tetke“ iz Kanade, Australije i sa Novog Zelanda svakodnevno šalju svojim državotvornim „sestrićima“ (da ne bude zabune – svih boja) sume mnogo veće od tričavih dvesta hiljada evra, pa niko nikada nije od toga pravio pitanje, zašto bi Vulin bio presedan. Pravda za Vulina!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.