Rupa do rupe

Poslednja emisija je, inače, bila trostruki must see, jer su na letnju scenu nove S Oliverinoj mečki na rupu na teren istrčali, s leva na desno, moj bivši karadušmanin Đole Vukadinović, Sergej Trifunović i Saša Radulović, kome toplo preporučujem da da ime stranke/pokreta promeni u – „Dosta me je bilo“.

Na toj platformi bi dobio sijaset glasova.

Na drugoj strani paralelnog srbskog univerzuma, u Bradićkinu rupu (honni soit qui mal y pense) utrčali (upali?) su – s leva na desno – krle22, Valentina Reković i SPS Bajatović. Poslastica do poslastice.

Prosto se nađoh u situaciji onog Burdinavog magarca (zašto Buridanovog, dovoljno je samo „magarca“, bezbeli će zagrajati podfamoznost) koji je krepao od gladi na sredokraći dva velika stoga sena.

Magarac ko magarac – nije mogao da se odluči koje je seno ukusnije – to ga je koštalo glave – ja sam se, kao malo manji magarac, posle mnogih muka duha ipak odlučio za Oliverin stog, da ne kažem baš rupu, sa povremenim svraćanjem na (u) Bradićkin(u).

Što me je sve skupa koštalo živaca.

Moj opšti utisak – i Utiska i Hit tvita – je da su gosti (svih boja) odlično govorili, ali da bi mnogo bolje govorili da su znali šta govore.

Što uopšte nije bio slučaj. Mada je Sergej imao nekoliko lucida intervala.

Upravo su ti lucidni intervali Oliveri – koja se nakon Pešićkinog demisioniranja pozicionirala kao glavna bojkot hanuma – najviše išli na Sebastian.

Najzdravije se, međutim, Olivera uzrujala kad joj je Sergej – sa opasne blizine ivice nervnog sloma – skresao u brk jalovost višegodišnjih kukumavčenja, zapomaganja i bogorađenja nad Vučićevim zverstvima, brljotinama i nepočinstvima, građenja „opozicionih“ i „građanskih“ karijera na tom prepodobnom jaukanju i plačipičkarenju, kao i suštinski besmisao SZS-ovskog glumatanja „dostojanstva“ i imbecilnost pasivnog čekanja neočekivane sile koja će se pojavti niotkuda i izborne uslove namontirati tako da Trio Fantastikus osvoji vlast.

Sa druge strane, Sergeja je, možda i više nego on Oliveru, uzrujao Saša „Suverenista“ Radulović – u jednom momentu sam pomislio da će ga Serđo nokautirati – koji je stao podastrirati nepobitne podatke da je potpise PSG-u prikupio SNS, Đole pak ko Đole, nije otišao tako daleko da Sergeju ospori opozicionu čestitost, ali je izneo nepobitne dokaze da će o tome koji će non bojkot opozicionar dobiti koliko glasova i koliko poslaničkih mesta odluku donositi lično Vučić.

Koji se opet pozicionirao kao osoba koja – iako, kao ni ostali, ne zna kud udara – bar organizovano ne zna kud udara i koji – iako kao ni ostali ne zna šta hoće – nalazi načina da ogroman broj građana i seljaka ubedi da upravo to hoće, iako im se obija o glavu.

Ajd zdravo do sutra. Dosta je svakom danu zla utisaka njegovih.