Saborna poplava

Pomenuta lukavstva seljačkog uma ugrađena su u temelje srpske politike, pa otuda nije čudo što se i vekovni zvanični organ te politike, „najstariji dnevni list na Balkanu“, odao istraživačkom novinarstvu na tu temu. Elem, u jučerašnjoj „Politici“ osvanula je anketa pod naslovom „Da li je jedan doktorat najveći srpski problem?“ Kako to već biva, da bi nam podastrla odgovor na to pitanje, „Politikina“ novindžika se obratila ovdašnjim političkim analitičarima, uz napomenu da je afera „doktorski rad“ stavila u drugi plan „poplave oko kojih su se okupili cela zemlja, dijaspora i poznate svetske ličnosti.“ I eto belaja. Cela zemlja, dijaspora i poznate svetske ličnosti okupile se oko poplave, a peta kolona kvari poplavnu sabornost praveći pitanje oko nekog pišljivog doktorata.

I – šta su analitičari rekli? Svašta nešto. Novopečeni izdajnik, dubokomisaoni Branko Radun, blagoizvoleo je izjaviti da „pojedinci nisu protestovali zbog bitnijih problema kao što su prazan budžet, siromaštvo i nepravda (gde su delfini, Radune?), a jesu protiv Stefanovićevog doktorata“. Šteta, čestnejši publikume, što Radun nije žensko. Bio bi sjajna misica. Ovako je samo prosečan dupeuvlakač koji kaže da je „afera doktorat“ uperena protiv vlade. Neće (ili ne smeju!), kaže Radun, da napadnu premijera, to jest Overlorda, nego napadaju njegovu desnu ruku“ i stoga – budući da je „ciljana“ – rečena afera deluje „malo cinično i licemerno“. Tako je – poentira Radun – vaktile „napadan i Dragan Jočić, a glavna meta je bio premijer Vojislav Koštunica“.

E sad, da ne postoji sudski uglavljen podatak da je Jočić svojevremeno obijao trafike, kao i osnovana sumnja da je Stefanović plagirao doktorsku disertaciju, rado bih se složio sa Radunom da se tu radi o „cinizmu i licemerju“, uprkos tome što cinizam i licemerje ne idu u paru, za šta je dokaz sam Radun, koji je samo licemeran, ne i ciničan. Činjenice, međutim, govore drugačije. Koštuničin unutrašnji popečitelj jeste obijao trafike, a Overlordov jeste, izgleda, sklon mažnjavanju intelektualne svojine. Radunov tribalni duh, samorazumljivo, nije u staju da uspostavi vrlo direktnu vezu između političkog uspona osoba poput Jočića i Stefanovića i praznog budžeta, bede i nepravde protiv kojih – smatra Radun – „treba protestovati“. Ostaje nam samo da se nadamo da Overlord neće krenuti Koštuničinim i Radunovim stopama i da će – ako se dokaže da mu je „desna ruka“ bila u tuđem doktorskom džepu – povući pravi potez.