Saga o sobaricama

Mediji su pre dva-tri dana preneli vest da je Mile Dodik „u izolaciji“ jer je bio u kontaktu sa zaraženom osobom.

Odmah potom je usledila vest da je Mile hospitalizovan zbog „stomačnih problema“.

Poslednja vest je da je Dodik pozitivan na korona virus.

Situacija, dakle, teška.

A kad je teško, zna se – na scenu stupa večiti kustos, Kusovac, koji je pribegao starom srpskom zanatu – bagatelisanju – pa je na raznoraznim televizorima i po novinčinama stao SNiS-u podastirati stručnu ekspertizu da je inkriminisana ikona u stvari luk i voda, da takvih ima na hiljade i hljade i da u najboljem slučaju vredi 150-200 evra.

Na kraju se oglasio i Dodikov kabinet saopštenjem da je rečena ikona „privatno vlasništvo“, pride „osveštano“, što znači da je u pitanju svetinja, što opet znači da u svetinju ne treba čačkati.

Ostavimo po strani činjenicu – koja se neprestano ugurava pod ćilim – da problem nije u starosti i vrednosti ikone, nego u sumnjivosti porekla, pa poslušajmo šta – kroz pero N. N. komentatora – kaže vox populi.

„Basari bi“ – piše vox – „moralo biti poznato da su oblast Lugansk i Donjeck pre oko 300 god. naselili Srbi. Vidi se i po nazivima mesta (Slavjanoserbsk, itd.) pa bi lako moglo ispasti da je ikona ipak srpska. I da Srbi imaju puno pravo da tamo ratuju i brane svoj narod bez ičije dozvole.“

Basari je, naravno, dobro poznato da se krajem XVIII veka u pomenutu oblast doselio određen broj Srba, ali široj javnosti nije poznato da su ti Srbi, čim je pomrla prva generacija useljenika, nestali sa lica sveta i da je od vaskolikog srpstva ostao samo toponim Slavjanoserbsk.

Široj javnosti je još nepoznatije – uprkos tome što je to Crnjanski u Seobama sjajno opisao – da je, osim želje da žive sa jednovernom braćom, Srbe u Matušku odvela i namera (istovetna današnjoj) da raznoraznim hokus pokusima nahuškaju Ruse da im povade trnje iz mindže, tj. da osvoje Kosovo, pa da im ga posle daju na poklon.

Ako se sećate, na ovom mestu sam prepričao deo iz Seoba u kome Crnjanski opisuje ujdurmu koju su dokoni carski kamerjunkeri priredili nesretnom Isakoviču koji je mesecima pokušavao da se probije do carice da bi joj, crno na belo, objasnio zašto je u najboljem ruskom interesu da zarati sa Otomanskim carstvom i da osvoji Kosovo.

Ako ste se toga setili, setićete se i epiloga – kamerjunkeri su caričinu sobaricu predstavili kao Jejo Imperijaljnoe Veličestvo, Caricu Velike, Male (čitaj Ukrajina) i Bele Rusije.

Treba li uopšte reći da je sobarica s velikom pažnjom saslušala Isakoviča i obećala mu svaku pomoć, a da je Isakovič – kad je ujdurma razotkrivena, a brzo je otkrivena – pao u težak dert i karasevdah.

O tome da li je Isakovič sobarici poklonio ikonu, Crnjanski ništa ne piše, ali ako jeste, onda je misterija ikone razjašnjena.

Onda jeste srpska.