Samoobmana sa umišljajem

Elem, „najstariji dnevni list na Balkanu“ šlihterski se uključio u reklamnu kampanju za najnoviju Ćosićevu knjigu smatranja, smaranja, prenemaganja i zapomaganja. Ja sam, cenjeni publikume, do nedavno prilježno iščitavao Gedžine publikacije, ali sam definitivno odlučio da se okanem tog posla, pa ću prokomentarisati samo intervju. Koji – pazite sad – ide u tri nastavka. Nakon što smo imali čast saznati da se „veliki pisac“ posvetio pisanju teksta povodom stogodišnjice Đilasovog (Milovanovog, ne Draganovog) rođenja, slede lamenti na, da tako kažemo, večne komesarske teme. Po ko zna koji put smo čuli da je ona loša strana sveta naružila „lice srpskog naroda“ i da njemu, srpskom narodu, preti „izumiranje ideologijom novog svetskog poretka“. Dijagnoza je, kao što vidite, postavljena. To što je potpuno nerazumljiva samo govori o veličini opasnosti.

Zbog svega toga (ne treba valjda više razloga) Ćosić se „oseća samoobmanutim i istorijom prevarenim i po treći put u svom životu“. Ako je i od istorije, mnogo je, premda je nejasno šta je tu, zapravo, istorija kriva. Ako se sam obmaneš, sam si, brate, kriv. Ali, ako pri tom obmanjuješ i druge i neumorno zasenjuješ prostotu, što cenjeni autor već decenijama čini, odgovornost bi se mogla i objektivizovati. Ne krivična, doduše. Prodaja magle po skupe pare nije krivično delo. Mada bi u nekim slučajevima trebala da bude.

Onda se, onako samoobmanut, okomio na razbraću Crnogorce, kao naciju. Imaće, bogme, istoričari posle čitanja ovog intervjua pune ruke posla. Revizija će morati da padne. Jer je Ćosić projekat crnogorske nacije pripisao ni manje ni više nego – Kominterni i Staljinu. Saglasno Ćosiću, Kobina ideja je bila da stvaranjem crnogorske nacije razbije Jugoslaviju. Što uopšte ne pije vodu. Crnogorci su poslednji i na jedvite jade otišli iz Juge. A da nema, sve se nešto pitam, u tom zamešateljstvu prstiju onog Milovana o kome piše esej? Hoćemo li nešto saznati iz tog eseja?

Hoćemo malo morgen, što bi rekao Milošević. Koji je – opet po Ćosiću – lakomisleno odbio predlog Amerikanaca da se Kosovo podeli. Nikada se ništa, dame i gospodo, ne saznaje iz Ćosićevih skripti, što se ne bi moglo čuti na kafanskim tribinama po Ibarskoj magistrali. U svakom slučaju, vredi pročitati ovaj intervju. Na to je Sahibija mislio kada je govorio o „srpskoj misli“.