Samozafarbavanje

To smo apsolvirali, prelazimo na temu. Stotinama, šta stotinama, hiljadama puta sam sa ovog Famoznog amvona grmeo da nacionalno jedinstvo – vlažni san svih srpskih tirjana – nikada i nigde nije dovelo ni do kakvog jedinstva nego je uvek i svugde završavalo u haosu.

Takođe sam govorio da homogenizacija – vlažni san ne samo srpskih tirjana nego i većine Srbalja – nikada i nigde nije dovela do zbijanja redova nego samo do razdora. Do tih saznanja, maltene aksioma, nisam došao sopstvenim umnim naporima, nego sam ih pronašao u knjiškim teorijama, a praksa u Srbiji je decenijama dokazivala da je teorijama svaka bila ka vladičina.

U tom svetlu ne bi me začudilo da se Visoki povukao u samoizolaciju da porazmisli šta mu je dalje činiti. Moraće, bogme, dobro da porazmisli, a moglo bi mu se lako dogoditi i da džaba razmišlja jer se ostvarenjem svog vlažnog sna – osvajanjem apsolutne većine i posledične apsolutne dominacije političkim prostorom – samozafarbao u ćošak.

Kako to „samozafarbao“ – graknuće i visoki sledbenici i nešto niži protivnici – i šta je tu konačno loše, pa tek će sad moći da radi šta oće. E, u tom grmu i leži zec samozafarbavanja.

Treba znati šta oće. Što se tiče problema nad problemima – Kosova – Visoki će biti u situaciji da radi šta mora, a ne šta oće.

Manje više će biti u istoj situaciji i glede svega ostalog, jer se – kad apstrahujemo medijsku maglu i dim ženskog polnog organa – Visoki plan i program svodio na iznalaženje načina da pokrije ceo politički prostor i zavlada i poslednjom mesnom zajednicom.

Politički sistem parlamentarne demokratije – koji je ma koliko bio karikaturalan u Srbiji i dalje „na snazi“ – nije smišljen (i tamo gde je moguće primenjen) zato što je altruistički, nego zato što je efikasan i što – banalizujmo malčice stvar – političke takmace naprosto tera da u okviru svojih skromnih mogućnosti daju najbolje od sebe, tako da iz tog nadmetanja proizađe i poneka kolateralna korist za pučanstvo.

Visoki je sada u poziciji izvora iz pesme Lepe Lukić.

Pred njim se račvaju dva putića. Jedan putić, kojim je u fazi ekspres lonca krenuo, pa se presaldumio, vodi u demontažu mitomansko-klerikalno-kleptokratske matrice i poduhvatanja posla sličnog Ataturkovom.

Drugi putić – kojim će Visoki izvesno krenuti – vodi u rupu koju su iskopale teorije pomenute u drugom i trećem pasusu, što će reći putem jačanja nacionalnog jedinstva i dalje homogenizacije. Ishod znate…