Sedmo čulo

Ovo šesto više ne vredi ni pet para. Došapnu mi preksinoć da nakon odgledanih predloga pritisnem off i tako izbegnem dalje smaranje, a pokaza se da sam odgledao smornu polovinu Utiska, a propustio da pogledam interesentaniji deo u kome je došlo do okršaja između JexS-a i profesora Marka Milanovića.

„Izgubili ste od grobara“, skresao je u jednom momentu Milanović Tadiću u brk i dodao da bi za srpsku istoriju i život bilo vrlo korisno da se JexS povuče iz politike, a da isto to učine i Đido i Guzijan, s čim sam saglasan uz napomenu da JexS od „grobara“ nije izgubio nego je za grobara, posledično i za Vučića, lično on izvojevao pobedu.

JexS-u nije preostalo ništa drugo nego da posegne za političkom filozofijom one Hegelove pijačarke.

Nije baš rekao da je Milanovićeva majka pijandura, a da mu se baba guzila sa okupatorskim vojnicima, ali je rekao da profesor ne „sagledava dubinu problema“ i da je „pobegao“ u Notingem, valjda kad je bilo najteže.

Meni se pak učinilo da prof. Milanović odlično sagledava dubinu problema, koji jeste – kako i JexS reče – „bazični problem političke (ne)kulture“, nevolja je u tome što je JexS – dal pod uticajem LSD-a koji mu je RL ubacivao u kafu, dal pod uticajem čika Dobrice – odstupio sa staze demitomanizacije Srbije i stao se udarnički uvlačiti u nekulturno narodno dupe, u čemu, naravno, ni izbliza nije mogao postići rezultate kao Grobar & Co.

Hit dana nesumnjivo je bila Đidova reakcija na Milanovićev predlog za povlačenje sa političke scene. „Eto“, izglagoljao je Đido, „bio sam se povukao na četiri godine i vidite li koliko je Vučić ojačao za to vreme.“ Ko biva… vratio sam se u poslednji čas i sasekao zlo u korenu, ko zna, inače, šta bi bilo. (Ako dok čitate ove redove čujete zaglušujući buku, znajte da je to grohotni smeh vrabaca pod beogradskim strehama.)

Nije problem Srbije u tome što ne uspeva da se reši Vučića, problem Srbije je što ne uspeva da se reši ovakve opozicije. Iz fizike za VII razred OŠ znamo da dva tela ne mogu istovremeno zauzimati isti prostor.

E, taj zakon ne važi samo za fizička, nego i za politička tela. Može se otuda u Srbiji pojaviti dugo sanjano „novo lice“ kalibra Bizmarka ili Čerčila – možda se već i pojavilo – ali neće ga majci to novo lice ni prismrdeti javnosti okupiranom Đidom, Guzijanom, u poslednje vreme i Tadićem.

To što Đido, Guzijan i JexS danonoćno jauču da su u javnosti satanizovani, znači samo da nisu poslušali savet Miodraga Bulatovića mladim piscima – koji važi i za ofucane političare – da je važno neprestano biti u javnosti, po dobrom ili lošem svejedno, još bolje ako je po lošem.

Pokojni Bule je dao taj savet mladim piscima, pa ću i ja dati savet JexS-u. Pročitaj Jungovu studiju Wandlungen und Symbole der Libido. Na nemačkom.