Seljački fundamentalizam

Možda i najstariji. U svakom slučaju najpogubniji po srpsku istoriju i život. Mada za zanatlije ume (privremeno) da bude vrlo profitabilan.

To vam je, đuturumi, primitivna psihologija „ili-ili“, koja se u praksi očituje rušenjem mostova iza sebe i zatvaranjem vrata dupetom i koja – kad poruši sve mostove i pozatvara sva vrata – završi u „ovom što nikada nije ovako bilo“.

A šta bi mu to značilo „ili-ili“. E, to znači sledeće: ili će biti kako ja hoću, ili ništa neće biti. Bivalo je i vremena kada je stvar postavljana još ekstremnije – ujedinjenje ili smrt, na primer, Kako god se, međutim, postavljalo krajnji rezultat je bio (i biće) uvek isti – u boljem slučaju ništa, u gorem smrt.

Uzmimo sledeći primer, Kosovo, sa kojim se duboko u srcu – saglasno bulažnjenjima Referendumskog Lopova – rađa svaki Srbin.

Postoji opšti konsenzus da je Kosovo „naše“, da je ono naše istorijsko pravo i – što rekla Brnabićka – tačka. Kad misliš da je nešto tvoje, nema sile na ovom svetu koje će te razuveriti da to nije tako – to je opšteprihvaćeno – ali ima mnogo sila koje će ti tvojinu oduzeti dok trepneš.

Kad te, recimo, džeparoš odžepari u tramvaju, ukradene pare de iure jesu tvoje, ali će ih de facto spičkati džeparoš.

Kosovo jeste odžepareno, ali ne znam da li ste znali da naša braća Kinezi nikad ne krive džeparoša – drže da čovek samo radi svoj posao – nego odgovornost prebacuju na odžeparenog koji nije vodio računa o svojoj svojini.

Kužite li, stari moji. Kužite Sebastian.

Poenta priče je sledeća – svojina (ma kako neupitna bila) ili politička volja (ma koliko ona bila snažna), nemaju magijsku moć i ne deluju po automatizmu.

Svojinu moraš čuvati, pa čak i tada nikada nećeš biti siguran da je nećeš biti lišen, političku pak volju moraš nametnuti neumornim radom, a ne od političke volje očekivati da nametne tebe.

Ovaj podugački solilokvij bio je uvod u još jednu od preostalih predizbornih hronika.

Ovlašan, naime, pogled na listu učesnika i neučesnika predstojećih izbora pokazuje da – sa izuzetkom SNS-a i SPS-a, koji rade, što ne znači da rade dobro – sva ostala politička pravna lica nade polažu u magično dejstvo njihovih (jedva artikulisanih) političkih volja.

Napred rečeno uopšte ne znači da SNS i SPS nisu „na liniji“ seljačkog ili-ili fundamentalizma. Daleko od toga. Visoki Fundamentalista takođe stvar postavlja ili će biti kako ja hoću ili ništa – a Dačić mu usjeca neka bude kako ti hoćeš, ali daj nešto – s tim što obojica udarnički, na bazi 24/7/31 rade na tome da bude kako on hoće. Kužite li, stari moji. Kužite Sebastian.