Sheytanov shenluk

Samir je, zajedno sa mojom malenkošću, saosnivač neprofitne i nevladine organizacije Društvo balijsko-kaurskog prijateljstva čiji su se članovi svojski zalagali za refirmaciju starog, dobrog primitivizma u korist potiskivanja novog, takoreći salonskog primitivizma, čiji predstavnici uopšte nisu primitivci – ne zaslužuju to časno ime – već najobičnije zanatlije. Krajem devedesetih društvo je bilo u svom usponu, posle čega je, da kažemo, smanjilo aktivnosti jer se na kulturnoj sceni Srbije pojavio najnoviji primitivizam kome ni mi stari dobri primitivci, ni već pomenuti novi primitivci nismo mogli ni prismrditi.

Već dugo godina u književnim krugovima Samir slovi za odličnog pisca. Bog sami zna koliko je stotina strana napisao, ali izbegava objavljivanje, a kada se i nakani – ovo mu je tek druga knjiga – onda to bude knjižica od stotinak strana. Prethodna knjiga mu se zvala „Požuda“, a ova nova se zove „Hladna predjela za toplu braću“ iz čega, cenjeni publikume, možete naslutiti krug tema kojima se Sami de Sad opsesivno bavi.

Ali odmah na početku moram razočarati poklonike Figura veneris, erotike, henrimilerovske razuzdanosti i ostalih seksualnih trica i kučina. Što uopšte ne znači da se čitajući Samirovu prozu nećete uzbuditi. Uzbudićete se i te kako, samo to neće imati veze sa seksom.

Pa, dobro, o čemu se radi u spisima Samija de Sada? Da budem iskren – ne mogu vam to baš najbolje prepričati. Jeste da na stranicama njegove proze sve vrvi od Crvenih Banova, zamamnih mindži, rascvetalih šupaka i od aktivnosti povezanih sa navedenim inventarom, ali uvek se tu radi o nečem drugom, mnogo ozbiljnijem. Znamo da su Eros i Tanatos, što će reći putena ljubav i smrt, braća rođena, ali, saglasno Samču, ako su braća to uopšte ne znači da su im kese sestre, pa na stranicama njegove proze braća veoma često dolaze u sukob.

Neki ozbiljni autori su utvrdili da De Sada zapravo ne interesuje seks nego istraživanje ljudskih krajnosti, što je tumačenje s kojim bih mirne duše mogao da se složim. Slično je i sa markizom Samijem de Sadom koji seks, droge i rokenrol koristi kao lepak za naivčine – i ja sam se onoliko puta dao navatati – pa onda, kad upadneš u zamku i počneš da čitaš, saznaš puno zanimljivih stvari koje su te „oduvek interesovale, ali nisi smeo da pitaš“, pa se na kraju pitaš: a gde je tu seks. Ko ima muda neka pročita.