Simbol i znak

U znak negodovanja zbog (u ovom momentu nerealne) mogućnosti da Srbija pristupi NATO paktu i uzrujani zbog nekog NATO samita u Beogradu, aktivisti ove sekte koju bi pod hitno trebalo zabraniti, a čije bi gurue trebalo pohapsiti zbog poduže liste teških krivičnih dela, ti aktivisti su, dakle, organizovali protestnu vožnju prestonicom, sa simboličnim brojem vozila i pored simbolički najžešćih mesta, to jest – onih koja su najviše bombardovana.

E tako DSS vodi politiku. Kada je onomad Kosovo proglasilo nezavisnost, takođe se behu promptno organizovali. Najavili neki skup u Knez Mihajlovoj, ja ti ne budem lenj, pa potegnem tamo, baš da vidim šta će majke invencije da urade. Kad tamo – dele bedževe na kojima piše KOSOVO JE SRBIJA. Bilo je tu i koalicionih partnera, okupio se sve moj do mojega, klebere se, kerebeče, kao da reklamiraju koncert Cece Ražnatović, što bi – da je puste sreće – trebalo i da rade. I to bi im bio nivo. I Bog bi nas veselio.

Simbolika, međutim, nije delovala, ili nije delovala onoliko koliko je Čitluk Sahibija očekivao, pa su posle par dana polupali Beograd. Onda su usledele otimačine vozova bez voznog reda (od čega su štetu imali samo kosovski Srbi) i paljevinu nekih trafika na graničnim prelazima od koje, srećom, velike štete nije imao niko. Ceo taj galimatijas je poneo ime „nacionalno odgovorna politika“. Ili čak – „odbrana nacionalnih interesa“.

Nego da se mi vratimo na NATO. To NATO u ovom trenutku nije glavni problem Srbije. Ušli ne ušli, ogromni problemi su na drugoj strani i svako – ma koliko bio slatkorečiv – ko vam kaže da je pristupanje/nepristupanje NATO ili EU ključno državno pitanje laže kao pas. To jeste – skreće pažnju sa sopstvene nekompetencije. Stvar je veoma jednostavna, ali i veoma zeznuta: država Srbija, cenjeni publikume, nije u stanju da uredi svoja posla, a nesposobni se salonski lumpenpolitičari suprotstavljaju Imperiji, globalizaciji i ko zna čemu još simbolički vožnjama, plehanim bedževima i konecptualističkim porukama. I – da ne budem grešan samo prema aktuelnim – tako to rade već sto pedeset godina. I sa ovakvim će cenjenim biračkim publikumom raditi još sto pedeset. Ako uopšte bude toliko vremena.