Sirotanovići

Ako se dobro sećam, već sam na ovim stranicama ukazivao na to da ne bi trebalo da na izborima poklanjamo poverenje nikom ko nema krov nad glavom. Sprcao pedeset i kusur godina u dupe, a jedva sastavlja kraj s krajem i nema stan! Pošteno, kako od takvog nekog – a ogromna većina naših glavešina je takva – očekivati da od regionalnog lidera napravi bogatu državu. Ima tu, doduše, i nekih parajlija, ali oni po pravilu nisu na visokim funkcijama ili su, što je gore, u opoziciji. A osim toga, tu crkavicu su većinom stekli pre nego što su se otisnuli na nemirno političko more. Evo, popečitelj inostranih dela ispade domazet; živi u mladinoj kući i namiče paru na paru ne bi li dočekao sledeći prvi u mesecu sa platom manjom od 90.000 RSD. Malo mu je falilo pa da se nađe na spisku onih sa primanjima manjim od 80.000 i da dobije onaj superhikovski dodatak od 5.000. Dobro bi mu došlo za servisiranje skrnave hondice, suzukija, šta li već vozi. Ispostavilo se da ni Boris nema, bar ne na nekom bankovnom računu, već legendarnih 55.000 evra namenjenih kupovini stana. Bože – pomislim ponekad – kako bi drug Tito voleo ove skromne momke i devojke koji, prezirući novce, kule i gradove, izgaraju na poslovima obnove i izgradnje.

Prezir prema srebroljublju i raskoši, lideri Lidera u regionu pokazuju bogato darivajući koalicione partnere u liku, recimo, onog Bajatovića koji ne samo što obavlja nekoliko dobro plaćenih poslova nego, bez konkursa i sličnih trica, i zapošljava proleterske sinove i kćeri. Osim velikodušnosti, ima tu i malo političke računice. Eto, jednoga dana kada dođu novi izbori, građani će znati da razlikuju samozatajne kadrove DS-a, od rastrošnih SPS-ovaca koji su pogazili komunističku ideju. Ponovo će ukazati poverenje majkama invencije, a majke će ponovo u koaliciju sa pornografom i još će mu povećati broj funkcija i plata da bi kontrast bio veći. I tako ukrug. Lično, nisam uopšte zainteresovan za budžovanske prihode i rashode. Ima jedna druga stvar koja mi ide na živce, a to je upornost u negovanju odvratne komunističke glorifikacije nemaštine. A još mi više ide na džigerice glorifikacija lažne nemaštine. A najviše me izbezumljuje to što politička elita – izgleda s pravom – smatra da vlada nad nekoliko miliona preispoljnih morona. Ima ona izreka koja kaže da se zaljubljenost i siromaštvo ne mogu sakriti. Ne znam zbog čega je autor narodne mudrosti, dakle narod, propustio da na taj spisak stavi i bogatstvo. Ni ono se ne može sakriti olupanim automobilima, krnjavim šoljicama, tesnim stanovima i sličnim vašarskim opsenama. Uprkos svemu, podaci o prijavljenoj imovini su uglavnom tačni. Ne valja to što dilberi prijavljuju isključivo legalne prihode. Jer se osnovano sumnja da su oni samo vrh ledenog brega funkcionerskog prihodovanja. O onim drugim više bi vam mogla reći gospođa Verica Barać. Da stvar bude čudnija, žena to neprestano i govori, ali nema nikoga da je sasluša. I tako ukrug. I opet paradoks. Glavešine uopšte ne lažu da su siromašni u jednom drugom, za ljude mnogo bitnijem smislu. Lepo kaže narod: siromaštvo se ne može sakriti.