Sistem administrator

Za nokautiranu, komunalnu milicajku, izjasnili su se vladajući legalisti i analitičari (promaklo mi je da li je Vučić nešto natuknuo o tome) dočim je nokauterka, ilegalna prodavačica već nečega, dobila plebiscitarnu podršku opozicije, Druge Srbije Euromahale i ostalih toposa halucinantne srpske političke topografije.

Argument gospode baba bio je sledeći – ako već Vrhovni Vlastodržac i njegova svita ne poštuju zakone – što fakat ne čine – zašto bi onda zakone poštovali „obespravljeni ljudi“ na ivici egzistencije i ostalih socioloških trica i kučina.

Moj argument je bio sledeći – obespravljeni moraju da poštuju zakon zato što je pendrek pod jurisdikcijom Vrhovnog Vlastodršca.

Nisam se, međutim, mogao otrgnuti utisku da plebiscitarnost podrške nokauterki proizilazi iz idiotske nade da je njen nokaut podrio Vučićevu vrhovnu poziciju i da je to bio mali, ali važan korak u pravcu „rušenja“ tirjanina.

Može biti i da jeste, ali je isto tako bio još jedan korak u pravcu definitivnog rušenja poslednjih ostataka provizorne i nakaradne državne organizacije u kojoj zakoni ne važe za one koji treba da ih sprovode i u kojoj su i tirjani i tirjanisani podjednako ogrezli u anomiju.

Tako je uostalom ovaj provizorijum, koji je tokom postojanja promenio sva postojeća društvena uređenja i koncipiran – ne kao država građana, nego kao (para)vojna baza srpskog naroda, koja će se ustavnošću, zakonitošću i ostalim zapadnjačkim tricama i kučinama pozabaviti kad „zaokružimo svoj životni prostor“, kako je to lepo formulisao jedan ugledni ovdašnji imbecil.

Ruku na srce, ovakva „država“ i treba da se raspadne, to će se na kraju – koji uopšte ne mora biti daleko – i dogoditi, razvoj situacije u „srpskim zemljama“ ukazuje da sve ide u tom pravci. Proročanstvo Jova Bakića će se ostvariti, biće jurnjave po ulicama, tu je Jovo u pravu, ali neće se tu (bar neko vreme) znati ko koga ganja.

Ne mora da znači da će taj raspad biti propraćen nekim naročitim bukama i besovima, evo, gledam u kristalnu kuglu i vidim (mada se možda varam) da će to – zbog entropije koja se bliži nultoj tački – pre biti jedan veliki „puf“, nešto nalik na kompjuterski pad sistema, nakon koga se pojavljuje noćna mora kompjuterdžija – famozni blue screen of death.

E, tad će se, Jovo, morati nanovo, što će reći – moraće se poraditi na ponovnom podizanju sistema, a za taj posao je neophodan dobar sistem administrator.

Već čujem graktaje – a gde je taj, gde je to „neokaljano lice“. Eh, gde je?

Tu je negde. Strpite se.

Da bi se pojavio sistem administrator, neophodno je da najpre padne sistem.