Sklonost padu

Zlobnici bi rekli: kakva država, takav i državni avion. Radoznali novinari su odnekud iščeprkali podatak – gde li se do sada krio – da to uopšte nije prvi put da baksuzna letelica trokira. Neki je revnosni dužnosnik bio poleteo u Prag, pa sleteo tamo gde nije nameravao zbog otkazivanja uređaja za sletanje po magli.

Sada se po novinama i blogovima uveliko raspravlja o kvalitetu državnih jeroplana. Neki priučeni eksperti tvrde da je flota zastarela. Vibrantni se – avion, ne Jeremić – prvi put vinuo u nebo (daleke) 1991. Čekaj, sad. Znam i ja nešto o avionima. Iz novina, naravno. Tamo sam više puta pročitao da avioni stari dvadesetak godina uopšte nisu krntije kao njihovi vršnjaci automobili. Održavanje je takvo da je letelica praktično uvek nova. Sve se menja. Uključujući oplatu. Nisam se raspitivao, ali sam siguran da je avion kojim nedavno preleteh Atlantik stariji od vladinog.

Sve ovo uopšte ne znači da se protivim kupovini novog aviona. Naprotiv! Uopšte ne spadam među one svate koji zavide državnim funkcionerima na audijima, bmweima i mercedesima. Država jednostavno mora da drži određeni nivo. Ali država to, kao apstraktan fenomen, nije u stanju da čini sama. Potrebna joj je pomoć državnika i državničkih rođaka i prijatelja. Nevolja je u tome što državnici, svojta i pajtaši, nemaju sasvim artikulisanu ideju šta je to država i zbog čega je državi potrebna određena ikonografija, koreografija i ceremonijalnost. Zbog odsustva te ideje, recimo, konak i musafirhana našeg prezidenta mnogo više podsećaju na solidnu policijsku stanicu u Bostonu (sve SA policajcem ispred) nego na rezidenciju i zgradu Predsedništva Republike.

U većini država, pa čak i nekim ex-Yu republikama, ispred prezidencijalnog konaka se na svaki sahat odigrava smena straže, što je uglavnom turistička atrakcija, ali i pouzdan znak da stanari čuvane zgrade ne misle isključivo o tome kako će što pre iz kancelarija zbrisati na pečenje, špricer i karanje pevaljki.

Ko, međutim, da se bavi takvim sitnicama u vihoru svetskoistorijskih poduhvata? Kako da se izvršioci volje weltgeista petljaju u trivijalnosti. Pa, njihovo polje delovanja je čitav svet – uključujući i onaj drugi, nebeski – a sad im se zakera što nisu u stanju da nabave mleko i poprave avion. Doduše, u poslednje vreme kao da se primećuju izvesni znaci „prizemljenja“ – ne flote, nego političara – a ima i pokušaja da se sa rešavanja kosmičkih pređe na rešavanje ovozemaljskih problema. Nemam prevelika očekivanja, ali želim našim politikantima uspeh na tom poslu. A inače, prava je šteta što Cvetović-Maček nije stigao u Bulgariju, Svi bi tamo mislili da im je došao Deda Mraz.