Škoda protiv fijata

Neko da pređem na stvar. Kao što onomad konstatovah, srpska Anđelija – to jest opozicija – nije se nešto naročito uzrujala zbog gašenja „Vranjskih novina“, a i zašto bi? Daleko je Vranje od slavskog pojasa i krugova dvojke, a još je dalje od srca. Neka se Vukašin Obradović – koji je u prošlosti mnogo puta poturao grbaču za opoziciju – sam bori protiv vladinih vetrenjača i neka štrajkuje glađu, Anđelija ima preča posla, kao na primer žučnu raspravu na goruću temu zašto je vlada kupila sedamsto policajnih automobila marke škoda, a ne fijat ili – kao što je u Skupštini učinio Saša Radulović – pravljenje pitanja: da li je dušekorisnije i državopoleznije napraviti jarbol i fontanu ili kupiti udžbenike za osnovce i srednjoškolce.

Ako je Anđelija raspoložena da sasluša priču o misteriji Vučićevog uspona i uspeha, rado ću joj izaći u susret i skrenuti pažnju da nekontrolisana kinetička energija i nefunkcionalna funkcionalnost SNS-a počiva na jednostavnom receptu – solidarnosti. Uzvišena bića iz slavskog pojasa i krugova dvojke sprdaju se sa Vučićem kad god on neodustajno, neopravdano i neargumentovano brani Batu Gašića, Sinišu Malog – kao što će bezbeli braniti i Vulina – propuštajući da u oholosti primete da Vučić time jača koheziju unutar stranke, a da ga baš zabole uvo za Anđelijino mišljenje.

Još sam ja tokom serije pičvajza iz devedesetih primetio da (prividna) svemoć SPS-a počiva pre svega na čvrstoj vertikalnoj i horizontalnoj solidarnosti rukovodstva i članstva, ali i na žalosnoj nesolidarnosti (i nesolidnosti) opozicionih glavešina. U SPS-u – kao, uostalom, danas u SNS-u, nije bilo tog majčinog sina koji bi se usudio da makar u snu pomisli o tome da smeni Miloševića, pa da zasedne na njegovo mesto, za razliku od ondašnje opozicije (mnogo, inače, bolje od današnje) u kojoj su glavešine neprestano radile jedni drugima o glavi, a njima su to isto radili najbliži saradnici i ahbabi, pa im na kraju bila kriva Udba.

Tačno je da država Srbija vrlo rđavo (ponekad i groteskno) funkcioniše pod SNS-om, ali zato SNS funkcioniše kao sat, pa ako Anđelija misli da jednoga dana, kada SNS-u istekne rok trajanja, nešto suštinski promeni, onda bi trebalo da se ugleda na SNS i da počne da funkcioniše kao SNS i da brine o svojim članovima i glasačima – a ne kao što je bilo do sada – da ih iskoristi kao kritičnu masu za prevrat ili glasanje, pa da im posle kaže ko vas jebe. Što reko komentator, Zemljak beše li, ako ovo objavite, svaka vam čast.