Slav’ša, spremi se

Sledstveno ni afera „Mile Dodik i ukradena ikona“ nije mogla proci bez Guzijanove reakcije, kojom zgodom je (nehoticno) razotkrio i modus operandi vladajucih pansrpskih dripaca (svih boja).

Možda i hotimicno.

Šta tu ima da se krije. Zašto bi Guzijan imao obraza, u zemlji u kojoj više nego ubedljiva vecina nema mozga.

Jeremijada je zapocela blagoizjavom da je on, Guzijan, „iz poštovanja prema nekadašnjem prijateljstvu izbegavao da do sada kritikuje Dodika za njegove greške i ispade, koji su poceli da bivaju sve ucestaliji i kardinalniji“.

Sad obratite pažnju.

Dodik je, glagolji Guzijan, poklanjajuci vekovnom prijatelju ukradenu ikonu „osramotio srpski narod“, posledicno je Guzijan odlucio da prekine zavet cutanja.

Ako dokonate – u šta cisto sumnjam – zašto je Dodikova licna brljotina sramota za ceo narod, onda ce vam biti jasnije zašto narod pristaje da odgovornost za masovne zlocine podeli sa šacicom naredbodavaca, a odatle do dokonavanja zašto je „ovako što nikada nije bilo“ samo mali korak, koji ce malo ko preci.

A ako se ponekad zapitate kako više uopšte prolaze takve džukacke fore, znajte da je to zato što najmanje 40% Srbalja misli kao N. N. komentator koji je ispod Guzijanovih baljezganja napisao – „To je ruska ikona, Ukrajina nije postojala pre 300 godina. Bravo za Dodika.“

Sad malo racunice.

Ako tih 40% redovno i masovno izlazi na izbore, za razliku od 40% „antiprotivnih“ koji nisu u stanju da se politicki organizuju i preostalih 20% koje boli dupe za sve, jasno je kao dan da ce „ovo što nikada ovako nije bilo“ zauvek ovako biti, a verovatno i gore.

Idemo dalje.

Guzijan je „dodao“ da se, uprkos svemu, „nece pridružiti zahtevima za Dodikovu ostavku“ – jer da – „zbog specificnosti izbornog sistema i zakona BiH, kao i aktuelnih okolnosti, ne misli da bi to u ovom trenutku bilo u našem nacionalnom interesu.

Guzijan zapravo govori ono što – za razliku od vecine Srbalja – znaju i vrapci pod strehama vascelog „srpskog sveta“ – da se, naime, srpski nacionalni interes svodi na nedodirljivost i nekažnjivost srpskih barapskih elita.

Moja malenkost je u našoj jucerašnjoj kolumni napisala da ce se Dodikova brljotina završiti tako što ce (privremeno, dok Vlasi ne zaborave) najebati neka sitna riba, koju sam nazvao „Slav’ša“.

Guzijan je to potvrdio legalisticki ustvrdivši da se „podrazumeva da se neko visoko u hijerarhiji vlasti transparentno suoci sa konsekvencama i nade na udaru zakona“.

Eto, tog i takvog Guzijana cete relativno skorih dana fasovati.

Kako to znam.

Tako što mi je jedan obicno dobro obavešteni izvor rekao da je denerala Ponoša pitao „otkud ti kod Jeremica“, a da mu je deneral odgovorio – „on je kod nas“.

Slav’ša, pakuj dugacke gace.