Sledeći današnji dan

Visoki Pobednik je, naravno, unapred poznat, odavno su ga proglasili i njegovi najljući karadušmani. Visoki je, štaviše, bio skeptičniji glede brojnosti glasova kojima će biti ovenčan. Dobro, de, svi znamo da je to bila samo „fora“. Puko glumatanje. Jedno je sigurno, koliko god da dobije – biće mu malo.

Sve je, dakle, poznato, što ne znači da nema nekih nepoznanica. Nepoznanica br 1. Na koju će „foru“ Visoki uspeti da navata 50% + 1 izašlih glasača.

Nema sumnje da će uspeti, iako svi dobro znamo da izlaznost u Srbiji, čak i kad su izbori (bajagi) „fer i pošteni“, nikada ne premaša 60 zarez (varijabilnih) nešto procenata.

Primislih pa odbacih primisao da na kamaru saberem sve procente podrške, pa da apcigujem bojkotaške glasove. Znate i sami šta ispadne kad se upetljam u računske radnje.

Nepoznanica br 2. Šta će na dan izbora raditi bojkot efendije?

Da Boškić Obradović nedavno nije položio zavet nenasilja, smeo bih se zakleti da bi obilazio glasačka mesta sa megafonom i odvraćao građanstvo od puta izdaje.

Dok ga ne bi uapsilo zbog kršenja izborne tišine. Ostatak bojkot uleme će, pretpostavljam, u nedelju raditi ono što i inače radi, dakle – ništa.

A šta će raditi na sledeći današnji dan, to je nepoznanica br 3.

U stvari nepoznanica je samo frazeologija – mada ni ona nije tajna velika kao Srbija – ali je dibidus predvidivo da će nastati nepojamno lelekanje nad neregularnostima, muljavina i krađama, koje će sa Visokog Mesta, kao i sa svih visokih mesta u Evropi i svetu, biti promprno baćeno u sprdnju.

Visoki će mahnuti sa visokih 50 zarez nešto procenata izašlih, a Evropa će javno nešto promrsomuditi, ali će u sebi reći sledeće: izbore ste bojkotovali upravo zato što ste dalekovido predvideli da će biti ovakvi kakvi su bili, bili ste, dakle, u pravu, primite karu. I pročaja.

Sve napred pomenuti nas dovodi do grma u kome leži zec nepoznanice br 4, tj. vlažni san bojkot lobija da će „pristojna Srbija“ moralno zgrožena nad SNS-ovim izbornim lopovlukom ustati, pobuniti se i stati da Visokog i visoke podguzne muve „ganja po ulicama“.

Sve su bojkot efendije – minus Sergej, koji se u međuvremenu presaldumio – onog majskog vanrednostanjskog popodneva mogle pred Kozačkom skupštinom lepo videti koliko je ta nada ravna ovde odavno nepominjanim Pengovim mudima.

Pod punom moralnom, materijalnom i bla, bla, bla odgovornošću tvrdim – od tog posla neće biti ništa, možda i manje. Već u utorak sve će se vratiti u normalne tokove vladajuće nenormalnosti.

Koja je, ako mene pitate, pravedna kazna za društvo koje je – kad mu se jednom u sto godina ukazala prilika – plebiscitarno odbacilo mogućnost da bude normalizovano.

Znate na šta mislim. Da se ne ponavljam.