Slobodni radikali

Ali nema one zapenušanosti iz devedesetih, nema više političkih idola, nema one netrpeljivosti između pristalica Slobodana Miloševića i Vuka Draškovića. Izduvalo se to vremenom. Sada svi – bez obzira na „političku pripadnost“ – složno psuju državu, hitru u ubiranju svakovrsnih harača, a sporu i traljavu u svemu ostalom. U tom psovanju im se i ja pridružujem. Ali da ne dužim: sve u svemu, između vremena ča-Janka Veselinovića i vremena sadašnjeg, nema naročitih razlika. Osim televizije i mobilnih telefona.

Prošli put kada sam bio kod Pece (kafana se, naime, zove kao i gazda) prisustvovao sam jednoj zanimljivoj sceni. Za jednim od stolova, malo pod gasom, kunja famozni Slavoljub, majstor za hvatanje mladice, a na televiziji ide neka od onih moronskih emisija o zdravoj ishrani. Neka prezenterka, voditeljka, doktorka, šta li je, u jednom momentu pomenu ršum koji po našim organizmima čine takozvani slobodni radikali, a Slavoljub ti se – inače član Radikalne stranke – prenu iz dremeža i iz dubine srca zavapi: „Pa dokad, brate! Zar su za sve radikali krivi?“

Ovom prilikom čuh još jedan kafanski biser. Nakon što su na pasja kola izgrdili državu i – poimence – državnike, razgovor pajtaša se preusmerio na druge teme. U ovom slučaju na kraj sveta zakazan za moj pedeset deveti rođendan. Jedni kažu, oće biti, došlo zadnje vreme, drugi ih ubeđuju da od toga nema ništa, da je pisac kalendara potegao pa umro baš kada je stigao do 21. XII 2012, a da bi – da nije umro – nastavio dalje, treći ne znaju šta da misle – ima razloga i za „za“ i za „protiv“ – kad ti jedan delija lupi rukom o sto i reče: „Slušajte ljudi, ako ne bude Smak sveta, propašćemo načisto.“

Ta me rečenica pogruzi u veoma ozbiljna razmišljanja. Sa jedne strane, kraj sveta je neprijatna stvar, navikli smo se na njega. Ali sa druge, ako sve ovim tempom bude odlazilo u 3LPM, neće svet uskoro biti prijatno mesto za gledanje, kamoli za življenje. Okanimo se mi majanske mitologije i kalendara, pa se osvrnimo na sopstvenu, hrišćansku tradiciju. Tamo piše da se kraj sveta može dogoditi svakog trenutka. Pa u tom smislu, da nas taj dramatični događaj ne bi zatekao nespremne, apelujem na Vladu Srbije da pod hitno osnuje Agenciju za vanredne eshatološke situacije. Jer nam samo jedna takva nedostaje.