Dragi Borise, žao mi je što moram da ti javim lošu vest: Razboleo nam se Đorđe Vukadinović. Nekada se govorilo: boli me Đoka, a sad boli Đoku. Spičio ga zakasneli ali „intenzivan“ duševni bol. I umesto da ode u duševnu bolnicu, pravo mesto za ublažavanje takvih bolova, Neporočni je u pratnji svite advokata zapucao u sud i – ajde što je tužio mene, pičio sam ga i pičiću i ubuduće – nego i ni krive ni dužne Panovića i „Dangraf“.
I to tripliranje ima veze sa Đokinim bolom. On je (bol, prim. a.) takve prirode da se može ublažiti isključivo izvesnom svotom para, pa je bolnik računao da će trostrukošću optužbe uspeti da namakne sumu neophodnu za lečenje. Iznos; 750.000 RSD. Sitnica. Manje od jedan posto sume za otkup Miladina Kovačevića. Druga mene, međutim, stvar zabrinjava. Mnogo se nešto u poslednje vreme utužuju „Danas“ i Danasovi autori i sve učestalije otkako se na stranicama ovog lista ponovo aktualizovalo pitanje odgovornosti za postsecesionističko demoliranje Beograda. Ti si bio u Bukureštu, pa se ne sećaš: tada je Koštunica napravio jedan patriotski miting, a njegovi mnogobrojni ministri unutrašnjih poslova naredili su policiji da prestonicu prepusti divljanju huligana. (Bolni Đorđe je to kasnije nazvao „opravdanim patriotskim gnevom mladih ljudi“ ili tako nešto.) Pa u tom smislu sve nešto podozrevam da se u ovoj stvari Đorđe Vukadinović pojavljuje samo u ulozi podnosioca tužbe, da je on u stvari „veselnik“ (to je onaj bik koji napaljuje kravu, pa ustupa mesto rasnijem sabratu), a da pravog tužitelja treba tražiti u opskurnom serklu političkih kriminalaca okupljenih oko jednog neharizmatičnog lidera. Toj gospodi, razumljivo, sloboda stvaralaštva, govora, štampe, sloboda uopšte, nikako ne odgovara, jer u njihovoj viziji Srbija treba da bude kolonija višećelijskih organizama. Siva zona, bato.
Nego da pređem na stvar. Kad je onomad YUKOM tužio čika-Dobricu zbog rasističkih rečenica o Albancima, sećaš li se kako si pun razumevanja za umetničke slobode izjavio da to nikako nije u redu. I tu si bio u pravu. Pisac je uvek pisac, šta god da piše to je njegovo delo i za to u kulturnom svetu snosi odgovornost isključivo pred Bogom, kritikom i istorijom. Mene, da se razumemo, boli Đoka za Đokine bolove i tužbe. Mene interesuje percepcija suda u državi kojoj predsedavaš. Kolumne koje objavljujem na ovoj strani su male satire, mini politički i kulturološki eseji i kao takvi integralni deo mog književnog opusa. Može lako biti da povremeno izazovu bol u duši ili u sujeti kakvog prpošnog đuvegije, ali to im i jeste namera. Nisi li i sam uzviknuo: kritike, više kritike. Eto, koliko sam samo puta sa ovog mesta tebe roknuo u cevanicu, pa me nikada nisi tužio. I da završim: Đokino je pravo da tužaka. I tu nema ništa sporno. Ali onaj opskurni serkl koji je najverovatnije najmio Vukadinovićeve advokate, ima određen uticaj na srpski kadiluk. Mogli bi pokušati da nešto izmuvaju i da Đoku darivaju parama za svinjokolj i zimnicu. To bi – da rečem – bio žestok atak na slobode stvaralaštva, mišljenja i štampe. I – jednom rečju – nastale bi mnoooooge pizdarije na na našem putu evrointegracija. A ima i onaj sud u Strazburu na kome Srbijica redovno gubi parnice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
