Elem, cenjeni publikume, pre dvonedeljne letnje pauze, tokom koje ćete čitati odlomke iz mog novog romana, sledi pikanterija. Krenuli me nešto sudski procesi. Ovoga puta je na redu tužba koju je subotička Rotografika podnela protiv moje malenkosti kao direktora i glavnog i odgovornog urednika upokojenog časopisa „Zemlja“. Ljudi iz Rotografike su u pravu. „Zemlja“ je vaistinu ostala dužna nekih 15.000 evra za štampu. Interesantno je, međutim, kako je došlo do toga da se dugovi ne izmire. Sve je bilo lepo upakovano, čist časopisni minimalizam, trebalo je sve da ide kao po loju. I išlo bi kao po loju da nije bilo Jego Sijatelstva i drljavog Lojanice, pardon – Koštunice Vojislava, večnog pozivara na nacionalno jedinstvo.
Da krenemo od početka: još dok sam bio na Kipru, čuo sam se s prezidentom koji me je nagovarao da ne odlazim iz politike jer „ima još toliko toga da se uradi“. Kakva sam naivčina, ja mu poverujem, a po povratku sa Kipra odem u njegovu musafirhanu i kažem mu da bi bilo dobro da se pokrene jedan magazin i veb sajt za politiku i kulturu kao kontrateža populističkom divljaštvu NSPM-a, koji je tada Lojanica izdašno plaćao, a nspmovci ga kovali u zvezde.
„To, majstore, to nam baš treba. Kreni u akciju“, odgovorio je Gospodar. I obećao da će preko svojih advertajzera obezbediti potreban broj reklama. Novine, pogotovo one poput „Zemlje“, bez toga ne mogu da izlaze. Sve je to, dakle, legalno. Niko nije oštećen. Nije bio čak oštećen ni neki Brkićev Tabloid u kome su izlazile budalaste reportaže sa navodnih Gospodarevih muških orgija.
Ja, budala, krenem u akciju, ali reklama niotkud. Šta je bilo. Gospodar se spanđao sa Koštunicom, počeo da kohabitira, pa nije mogao da podržava časopis koji veoma kritički piše o Fiškalu. To mu je bio code name. Sa svoje strane, Fiškal je po firmama razaslao svoje čibukčije i seize da prete da se neko slučajno ne bi drznuo da se reklamira u „Zemlji“. Inače – ode firma na doboš. Vidite li vi, cenjeni publikume, demokratske kapacitete naših legalističkih lidera: sloboda štampe zagarantovana, uzorna, sve po EU standardima, a ovamo orijentalni mrak. Vidite ga, valjda, i sami.
Ondašnji direktor Telekoma, sada to mogu reći jer više nije tamo, pa mu neće naškoditi, ovako mi je rekao: „Ne smem da ti dam ni dinara jer ne bih posle toga na ovom mestu sastavio ni dva dana.“ I eto tako, ugasi se „Zemlja“ i stvar dođe na sud. Što je pošteno! I legalistički i pročaja. Pa ću se pozivu uredno odazvati na dan 5. 7. tekuće godine. I tu ću, na časnom sudu, zahtevati da se saslušaju i gg. Tadić i Koštunica jer, iako ne znam puno o pravu, pretpostavljam da tu ima nekih krivičnih dela, kao zloupotreba službenog položaja ili ometanje u obavljanju posla, ako tako nešto postoji.
Dobro, nisu njih dvojica lično rovarila po firmama, ali svakako znaju ko je, pa ne bi bilo demokratski i legalistički da svoja saznanja podele sa sudijom, mojom malenkošću i novinarima koje pozivam na politički performans koji nameravam da održim u Osnovnom sudu u Subotici. U sobi broj 7. Živela Srbija!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
