Spisak u furuni

Prva stvar koja pada u oči jeste da na spisku nedostaju mnogi zaista moćni ljudi. Da se počem nije digla furtutma oko dvostrukog državljanina Šarića, da li bi se njegovo ime našlo u elitnom društvu? Jok, more. A da li bi državljanin zbog toga bio manje moćan? Još više – jok more. Može biti da bi članovi žirija (porote, čega li) kao dobro obavešteni ljudi upisali neko doista moćno ime, ali su se sustegli zbog gneva eventualno imenovanih. U Srbiji, naime, moćni ne vole publicitet. Miškovića su, istina, progurali, ali ko mu je kriv što se previše eksponirao. Mislite li vi da njemu imponuje da bude u društvu sa Borisom Tadićem, vlasnikom tričave ušteđevine od 50 000 evra + malo kamate i šefom jedne razdešene države čiji je budžet višestruko manji od budžeta nekih moćnika koji su ostali u azilu anonimnosti. A mislite li – nadalje – da je prezidentu milo da mu među kolegama moćnicima budu engleski, nemački, francuski i ruski ambasadori koji bi – saglasno Ženevskoj konvenciji – trebalo da budu visoko uvažavani i zaštićeni, ali apsolutno nemoćni unutar Srbije, zemlje prijema.

Primećujem, takođe, izvesnu labavost koncepcije. Kao da je falilo moćnika spremnih da se predstave cenjenom publikumu, pa se tako u izboru našlo i takvih koji, istina, zaslužuju da budu uvršteni u neki drugačiji izbor, recimo „300 najpoznatijih“, „300 najpopularnijih“, mada primećujem i gospodu čija bi imena ukrasila i moguće zbore „300 najvećih lažovčina“ , „300 najžešćih prevaranta“ ili „300 najgrandioznijih seratora“. Ima, doduše, i pozitivnih pomaka. Ovoga puta, ako me letimičan uvid ne vara, nisu zastupljeni karijerni lopovi i revolveraši, bez kojih su ovakvi spiskovi za Miloševića vakta bili nezamislivi. Trista je povelika cifra, pa se tu – hokus-pokus – promuvaju i neke individue koje nisu ni moćne, ni slavne ni popularne, ali eto, ćeifnulo im da se slikaju za novine, pa su mističnim putevima burazerskog pluralizma dospeli na listu moćnih rendžera. Ipak moram priznati – opšti utisak srpske moći je grandiozan. Armagedon, bato. Atomski reaktor. Staviš novine sa spiskom u furunu, fuzija zagreje ceo Novi Sad. Ionako mu drugog grejanja nema. Nego, šalu na stranu, ima tu i nekih nelogičnosti. Šta će, na primer, među bakalima, rabadžijama, dilerima, provajderima i praktikantima – čast izuzecima – prefinjene umetnice, gospođe Mira Stupica i Svetlana Velmar-Janković? Njihova moć je kvalitativo druge prirode. Dame će se zdravo iznenaditi kada saznaju da su postale faktor stabilnosti na Balkanu. Ali može iz toga ispasti nešto dobro. Posegnem za burazerskim pluralizom, pa zamolim koleginicu po peru, Svetlanu, da se zauzme kod njenog kolege po moći, Borisa, pa da urgira da me postavi za premijera. Pa da i ja budem sila i nepravda.