Srbi i državljani

U redu je, recimo, kada se napiše „pas ujeo čoveka“, ali nije u redu napisati „Srbina ujeli u Ohridu.“ Šta sam samo puta citirao svete oce koji tvrde da su ljudska bića ličnosti, a ne gradivne imenice. Džaba sam, međutim, krečio Nije da novinždije nisu upućene u razliku. Ali to im, sa stanovišta patriotizma, nije probitačno. Ako bi napisali „Milan Mitrović ubijen na Kosovu“, onda to ne bi imalo nikakvog efekta, kao što nema nikakvog efekta ako se „Milanu Mitroviću“ posreći pa ga ubiju u Beogradu. Big dil. Svakodnevna pojava. Laka mu duša. I pročaja.

Novindžije jednostavno vole da svaku nesreću i svaku neprijatnost koju neki naš državljanin doživi (ili, daleko bilo, ne preživi) u tuđini, predstave kao atak na celu Srbiju; kao između redova hoće da kažu da je „Srbin“ ubijen samo zato što je Srbin, a ne zato što se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Slično, ako neki „Srbin“ u belom svetu uradi nešto dobro i pohvalno, ispada da to nije učinio zato što je dobar čovek, nego zato što je Srbin.

Ipak, ne treba preterivati sa pljuvačinom protiv novindžija. Oni samo sprovode državnu plitku sveopšte kretenizacije stanovništva. To je toliko uzelo maha da je sasvim blizu dan kada će Srbi i Srbija podeliti sudbinu bratstva i jedinstva i tekovina revolucije i potpuno izgubiti svaki smisao osim čisto ideološkog.

Šta su zgrešile pomenute dvadeset i dve dame da ne budu pomenute kao Srpkinje već kao srpske državljanke. Eh, šta? Iz tabloidnog teksta saznajemo da su uhapšene zbog prostitucije, a zna se da takve Srpkinje ne postoje, pa su tabloidžije, ne bi prikrile ljagu, posegle za političkom korektnošću. Eto, tako: dvadeset dve srpske državljanke, kao i svake državljanke, nemamo mi ništa sa tim.