Srpskopodelovići

Da se to možda huncuti iz Blica ne sprdaju s mojom malenkošću? Jok, more. Autentična reportaža o autentičnom selu. Komentatorluk, pretpostavljam, pamti da ja srazmerno često, kad god govorim o pitoresknim faktotumima pristiglim iz kojekakvih nedođija, kao njihov domicil navodim selo Pičkovac. Do juče sam se, da kažemo, smatrao pičkovačkim izumiteljem i kumom, a danas sam već u opasnosti da me građani sela Pičkovca – ne dopadne li im se nešto u kolumni – proglase za personu non grata ili da me čak – daleko bilo – i utuže srpskom kadiluku. Ništa novo, cenjeni publikume, i mnogo veći kolumnisti od mene su imali problema sa izmišljenim imenima. Fjodor Mihajlovič, recimo. Da bi izbegao neprijatne susrete sa eventualnim prezimenjacima svojih negativnih junaka, F. M. je za njih izmišljao – bar je tako mislio – apsolutno nemoguća prezimena, kao npr. Smrdić, Pekmezović, Čičković, a najpoznatiji među njima bi se u srpskom prevodu zvao Srpskopodelović.

Džaba je Fjodor Mihajlovič krečio, to jest izmišljao. Sva ta prezimena, sva do jednog, pokazalo se, nosili su stvarni ljudi. Eto šta ti je velika zemlja, matuška Rosija: imaginacija je nemoćna pred njenom širinom. Kako vidim, ni mi ne uzmičemo. Pičkovac je, dakle, mesto na mapi. Ne preostaje mi ništa drugo nego da moje đilkoše preselim u Čmaroviće ili Dupeglavce, dok se ne ispostavi da i ta lepa sela sasvim lepo postoje.

Trk ja na stranu 17 da vidim reportažu, kad tamo – olakšavajuća okolnost. Pičkovci, naime, nisu pravo ime sela/naselja, žitelji mu samo tako tepaju, a zvanično mu je ime – slušajte ovo – Severno od planinske. Baš lepo. Pičkovac severno od planinske, to pomali zvuči kao Stradford na Ejvonu. E, sad, da je Pičkovac ostao u carstvu imaginacije, rekao bih da su neki đilkoši iz Pičkovca prekonoć oblepili centar Beograda antisemitskim plakatima. Na plakatima – avioni NATO pakta na koje su zapandrčili Davidovu zvezdu. Poruka: evo, ovi su vas „zasipali“ bombama, tek da znate, a vi vidite šta ćete. Ma, budale, marginalci – tako to komentarišu takozvani zvaničnici, zaboravljajući da u svojim počecima Hitler nije imao para ni za plakate, nego je poruke slične gorepomenutim morao da izvikuje po pivnicama kojih se, kao antialkoholičar, gadio. Sada, bajagi, organi gonjenja jure N. N. počinioce. I ti svati džaba kreče. To su samo izvođači radova. Naručioci sede u uglednim srpskim kancelarijama. U koje organi gonjenja – iz principa – nikada ne zalaze.