Šta je drugarica tražila, to je i dobila. I to iha ha puta

Evo jednog primera čoveka koji u slast pojede trulo mudo, a misli da je omastio brk bubregom. „Istina je“ – piše podfamozni istinoljubac – „da je služba pratila dotičnog, čije ime izbegavate da pominjete.

U stopu pa i prilikom seksualnog odnosa. I to je sve. Da je on to radio po nalogu službe, te da je gospođa zglajznula, prosto nije tačno“.

Da je gospođa – tj. drugarica -„zglajznula“, prosto je tačno, o tome se možete obavestiti čak i na Vikipediji, ali iz tog celog zamešateljstva ne treba izvući zaključak da sam ja nešto moralno uspaničen, a još manje da suosjećam sa gospođom/drugaricom. Ma jok. Šta je drugarica tražila, to je i dobila. I to iha ha puta.

„Dotični“ – čije ime izbegavam da pomenem – nije bio jedini. Istorija radničkog pokreta u Jugoslaviji prećutkuje, ali je opštepoznato da je drugarica pjesničke seksualne usluge nagrađivala, da baš ne kažem plaćala – masovnim dodeljivanjem društvenih stanova.

Verodostojni savremenici tvrde da je vest o drugaricinom strmopizdu izazvala tugu pregolemu u pjesničkoj čaršiji, ne zbog sramote kojoj je drugarica bila izložena, nego iz pragmatičnih razloga.

Taman neki svati bili došli na red, ošacovali gajbu, a drugarica zglajzala.

Ostavite po strani i socijalistički i svetosavski moral, stavite ruku na srce pa se zapitajte: ne vidite li nešto mnogo trulo u praksi da se stambeni problemi rešavaju babojepstvom, a da babe politički zglajzavaju zbog postkoitalnih lupetanja?

Nije li posle takvog socijalizma nužno morala doći ovakva demokratija, zbog koje su mnogi (s dobrim razlogom) zažalili za onakvim socijalizmom.

Da je tirjansko carstvije Aleksandra Vučića pravedna – po meni nedovoljno stroga – kazna za dobrovoljnu tupoumnost i moralnu otupelost ovdašnjeg življa pokazaćemo na sledećem primeru:

„Kao i mnoge druge Basarine kolumne“ – piše N.N. podmfamoznik misleći na moj subotnji uradak – „koje započnu neopravdanim optužbama, vređanjem i omalovažavanjem, i ova se završila neduhovitom i glupom šalom u kojoj glavnu ulogu igra Tadić.“

Verovatno će se naći bar nekolicina kojima svraka nije popila mozak i koji se sećaju da je moja neduhovita i glupa šala u stvari bila neduhovita i glupa zbilja.

Da, da, jednom zgodom JexS je došao na neku utakmicu da se uvlači u narodno dupe i da SNiS-u pokazuje tri prsta, a đavo ga je navratio da „veličanstvenu pobedu“ proslavi javnim ispijanjem ispijanjem čaše (najverovatnije ruskog) šampanjca, što je i Kitaj Gorod i u Euromahalu, slepe za najcrnja nepočinstva, bacilo u najstrašniju moralnu paniku. I – da. JexS je bio priveden u prekršajni kadiluk – pravna država, krv ti jebem – ja sam naveo neku kaznenu sumu, ali intimno sumnjam da je dinara platio.

I još nešto. Vodite računa prilikom seksualnih odnosa. Udba vas u stopu prati.