Stari Zeland

Dovoljno je samo u Google pretraživač ukucati ime nekog tviteraša i riznica mudrosranja se trenutno otvara.

Saznavši to, momentalno razreših dužnosti moje tviter-obaveštajce i podlegoh sindromu doktora Šulca.

Ne mogadoh, naime, da odolim da ne bacim pogled na Tviter nalog Vesne Pešić, čisto da vidim šta radi, da li se ibreti, šta sanja, šta joj se događa.

A evo na šta naleteh.

„Toliko se cude u Utisku“ – tvituje Vesna – „te kako ovo kako ono, mora da su stigli sa Novog Zelanda juce“.

I moja malenkost je u nedelju uveče po sili navike jedno pola sata otprilike simultano gledala, čas Utisak, čas Hit Tvit, i takođe je stekla utisak obostranog grdnog ibretenija i čuđenja gde se – nazovimo ih Utiskari – čude i ibrete nad nepočinstvima režima, dočim se režimlije – nazovimo ih Hittviteri – čude i ibrete nad nerazumevanjem opozicije (u najširem smislu).

Ono zajedničko i Utiskarima i Hittviterima i obema voditeljkama je manična opčinjenost (s obrnutom predznacima) likom i delom Aleksandra Vučića i Carstvija Jego, ravna opčinjenosti zadružnog bika kravljom pizdom.

Sutradan mi je (tj. danas) ono Vesnino „mora da su stigli sa Novog Zelanda juče“ u trenu otvorilo oči.

Momentalno se setih da sam davnih dana kod nekog znamenitog etnologa – da l’ kod Levi-Brila, da l’ kod Frejzera, đavo će ga znati – pročitao studiju o „društvenom uređenju“ jednog, da l’ amazonskog, da l’ polinezijskog, da l’ podsaharskog plemena, (i to će đavo znati).

Inkriminisano pleme, naime, na svakih sedam godina bira kralja – etnolozi kažu dibidus arbitrarno – apsolutnog gospodara plemenskih života i smrti, vlasnika svih plemenskih dobara (i žena) koga tokom tog perioda obožavaju, ugađaju, i kome ispunjavaju sve želje, da bi ga na kraju sedme godine ubili i krenuli da biraju novog kralja.

Napomena: izbori su slobodni i nenamešteni.

Kraljevi na određeno vreme – piše nadalje u knjizi – dobro znaju šta ih čeka po isteku sedam godina, ali se – takođe piše u knjizi – kad ga izaberu, svaki novoizabrani kralj obraduje kao malo dete i stane da uživa u sedmogodišnjem Carstviju njegovom.

Napregnuh pamćenje da se setim – nisam znao koju knjigu da tražim da bih proverio – da li sedmogodišnji kralj ima kakvu opoziciju i kao kroz maglu se prisetih da u N. N. plemenu nešto slično tome postoji, ali da se sve svodi na povremena, strogo kontrolisana, ritualna, od strane kralja tolerisana ogovaranja koja ič ne umanjuju njegovu svemoć.

Sve dok ne istekne period od sedam godina.

Nakon toga se i obožavaoci i opozicionari udruže, savataju kralja i – što rekli Zemunci – skenjaju ga, brate.

Ako ste uočili neku sličnost sa jednim nadsaharskim narodom i njegovim običajima, znajte da je slučajna.