Strano telo između Srba i Srbije (9)

Da nisam od jutros s tobom, rekao je Maslać, mislio bih da si mrtav pijan. Samo je mrtav pijan, potpuno lud ili krajnje zlonameran čovek u stanju da tako govori o svojoj zemlji, zemlji izloženoj stravičnom teroru zločinačke međunarodne zajednice, zemlji koja na pravdi Boga trpi najstrašnije nepravde.

Maslać se oštro suprotstavio komadanju Srbije. Ada Ciganlija je neotuđivi deo Srbije, Ada Ciganlija je srce Srbije, povikao je tako glasno da ga je čuo nadzornik Helmholc, čak tamo kod kaveza sa vukovima, nekih pedesetak metara udaljenog od kaveza sa majmunima. Maslatsch! Was ist Ada Ziganlia? Doviknuo je Helmholc. Eine Insel, rekao je Maslać i tako privremeno izgladio stvar.

Istina o Adi nikako se nije uklapala u istinu o Srbiji, jednom za svagda zapečaćenoj u Maslaćevoj Read Only memoriji. Maslać jednostavno nije hteo da čuje da se na Adi Ciganliji svake noći sprovode orgije kakvih bi se postideo i markiz De Sad, a postideo bi se iz prostog razloga što se poslednji šljam, u markizovo doba pasivni objekat orgijanja, u međuvremenu dokopao para i dijalektičkim hokus-pokusom prerastao u aktivni subjekat orgijazma.

Na Adi, rekao sam, svake večeri teku potoci preskupog šampanjca a državni se vrh Ade Ciganlije, zajedno sa gostima, međunarodnom elitom gangstera, pedofila, narkomana i plaćenih ubica, naročito okomio na čivas regal, nekada odličan viski, čiji je (zasluženi) ugled u poslednje vreme srozan na najniže grane. Nema više nikog ko drži do sebe, a ko bi u klubovima Londona, Pariza i Njujorka naručio čivas regal, nekada odličan viski, sada simbol najvećeg društvenog posrnuća.

Dobar glas se daleko čuje, loš još dalje, tako sam rekao, a Maslać je rekao da je sramota što iznosim prljav srpski veš u trenutku kada se Albanci, uz pomoć NATO pakta, Brisela i Vašingtona, spremaju da nam oduzmu Kosovo. Gangstera, pedofila, narkodilera i plaćenih ubica, rekao je Maslać u samoodbrani od realnosti, ima posvuda, možda ih ponajviše ima u Nemačkoj, nedavno su se pojavili i ljudožderi, čitao si, pretpostavljam o tome, ali nikada nećeš čuti nadzornika Helmholca da sa omalovažavanjem govori o Nemačkoj.

Maslaću neke stvari, izgleda, nisu bile jasne, pa sam pokušao da ih pojasnim. Ja o Srbiji, rekao sam, uopšte ne govorim sa omalovažavanjem. Naprotiv! Tesno sam vezan za Srbiju, istinski volim Srbiju i sve ljude i žene koji žive u Srbiji, na čelu sa svojom tetkom, ali tobožnju državu Srbiju, to strano telo koje se isprečilo između Srba i Srbije, koje je okupiralo Srbiju i koje se po svetu lažno predstavlja kao Srbija, mrzim iz dubine duše i ne propuštam nijednu priliku da o njoj progovorim sve najgore.