Stultifera navis

Sećate se verovatno u to doba aktuelne politike „i Kosovo i EU“ i petparačke priče o „četiri stuba naše spoljne politike“, koja se završila tako što su ta četiri stuba postala četiri stuba naše unutrašnje politike, a pitanje je dana kada će postati i stubovi unutrašnjih poslova.

Uzmimo primer. Javni pravobranilac ruskog stuba naše spoljne politike, na privremenom radu u Vladi Srbije – Nenad „Stoja i Ostoja“ Popović – onomad je negde (možda čak i „na vladi“) blagoizjavio da su „evrointegracije propale, da je briselski sporazum mrtav“ i da „srpski politički brod treba okretati polako i mudro u drugom pravcu“, a vi sad dokonajte koji je to pravac.

Iako i vrapci pod strehom pustoline u Nemanjinoj i onaj naš Marsovac dobro znaju da je Nenad Popović „ruski čovek“ – da ne upotrebim adekvatniju reč – koji „samo radi svoj posao“, kilava srpska javnost je zapala u težak nadsaharski amok. Malčice se uzibretila i razredna starešina vlade, Ana Brnabićeva, koja je bezportfeljnom Popoviću dala trojku iz vladanja i „poručila“ mu da je slobodan da napustiti vladu sa čijom se politikom ne slaže. Od strožih kazni Ana se mudro uzdržala. Strogi ukor i isključenje u isključivoj su ingerenciji direktora škole, a vi dokonajte ko bi to mogao biti.

Kad pomenusmo direktora i on se uzdržao od isključenja Popovića, ali mu je očitao bukvicu od koje su, pretpostavljam, ministru bez portfelja (i smisla) spale gaće. Direktor, naime, nije upisao Popovića u vladinu školu – on je upisan „odozgo“ – sledstveno nije vlastan ni da ga iz škole isključi, ali je kao kapetan ipak jasno „poručio“ SNiS-u da će „brod srpske politike“ – jebem ti alegoriju – i dalje ploviti starim, proverenim kursom – dakle u svim pravcima.

Da vam Uncle Bas nešto kaže i da vas obodri – od okretanja olupine srpskog političkog broda u pravcu Murmanska nema ništa jer Srbija niti je u stanju – iako bi to možda želela – da se fokusira ni na Rusiju, niti ima resursa da do tamo doplovi, a čak i kad bi doplovila, veliko je pitanje da li bi joj ruska lučka kapetanija odobrila pristajanje.

Meni lično najsmehotresniji detalj Popovićeve kvislinške izjave je ono celomudreno „polako i mudro“. Kakve god, naime, bile srpske politike – a bile su doslovno svakakve – nijedna nije bila „mudra“, još manje „polagana“.

Metafora o Srbiji kao brodu ipak nije bez neke. U srednjem veku, piše Mišel Fuko, gradovi su se kurtalisavali sumašedših tako što su ih, uz odgovarajuću nagradu, ukrcavali na takozvane brodove ludaka koji su bili u obavezi da nikada nigde ne pristanu.