Stvarno i nemoguće

Zvanična verzija – potkrepljena izjavama uspaničenih putnika – kaže da je do „situacije“ došlo zbog kvara na jednom od (tri) motora; nezvanična verzija – koju nam je podastrla moja omiljena žutara, Blic – tvrdi da je pičvajz nastao prosipanjem neke kafe na instrument tablu. Šta se stvarno dogodilo, neka (ako stisnu muda) ustanove nadležne komisije. Srećna je okolnost da se, Bogu hvala, sve završilo bez žrtava u ljudstvu i materijalu.

Odmah se, međutim, podigla žestoka graja da se pod hitno kupuje nova državna letelica, ali je Overlord ostao srca kamenoga i sa indignacijom odbacio i samu pomisao na kupovinu aviona. Neka lete redovnim linijama, tako je nekako rekao. Ili je to rekao neko drugi. Ali ko god da je rekao, svaka mu je bila ka vladičina. Šta fali Ryanair-u? Kakve sad veze – zapitaće se neko – imaju Vladeta Janković, ignorisanja realnosti i uverenje da „mi možemo i ono što ne možemo“ sa aviomehanikom? E, pa ima, mada je, ruku na srce, Vladeta tu ponajmanje kriv, on je samo – lojalan kakav je – nastupio kao portparol ideologije njegovog ahbaba – idiotske smese vulgarnog marksizma, seljačke filozofije i palanačkog svetosavlja. Ako se „nama“ okolna realnost ne dopada – tako naučava ta ideologija – mi ćemo sedeti u „našim“ mutlacima i čekati da se realnost upodobi „našim“ potrebama i željama. A kako na to reaguje realnost? Vrlo jednostavno – prestane da funkcioniše i društvo (i država) koje je dopalo ahbabovih (i ahbabu sličnih) šaka počinje da tavori u kaljuzi entropije održavajući se na površini sveopšteg raspadanja beskonačnom reciklažom imbecilnih mitova i neprestanim podsećanjem na posledice: poraze, pokolje i bombardovanja.

U društvu (i državi) koje kakvu-takvu socijalnu dinamiku zasniva na opsesivnoj svesti o prošlim katastrofama, logično je da se sadašnjost pretvori u seriju katastrofa, a još je logičnije da se leti letelicom sa podugačkom istorijom prinudnih sletanja i otkazivanja svega i svačega, u nadi da će ovoga puta stići na cilj zato što „mi možemo i ono što ne možemo“. Piloti i putnici srušenog spasilačkog helikoptera nisu imali sreće kao što je, na sreću, imao državni falkon, ali i helikopter i falkon su imali nesreću da lete u vazdušnom prostoru jedne loše realnosti, večno obavijene ideološkom maglom. Prekardaših! Nastavak u sutrašnjem broju.