Sudije za kešanje

Demokratska stranka koja se još prilikom prvog Cvijanovog pičvajza pretvarala da je iznad situacije – mada se videlo da to uopšte nije – sada je, kanda, malo pogubila živce. Počele su da sevaju munje i gromovi uvijeni u celofan one korektnosti zbog koje i ja mogu odgovarati. U međuvremenu su na vrhu narodnjačkog Olimpa shvatili da podatak o stotinama sudija koji su im u znak odmazde zbog nereizabranosti pristupili, i nije stvar koju treba udarati na sva zvona jer kadije, sve dok primaju kadijski ajluk, nemaju pravo na stranački angažman. U uređenim državama to ne bi bio nekakav naročit skandal: politizovane sudije bi dobile nogu u dupe i mogle bi mirne duše da nastave da se bave politikom. Samo takvi, lišeni sudske aure, SNS-u ne vrede ni pišljiva boba i lako im se može dogoditi da brzo dobiju istu stvar: nogu u dupe.

Ali Srbija nije uređena država i Vučićeve sumnje da među reizabranim sudijama, pa čak i u Vrhovnom sudu, ima zabrinjavajuće nepristojan broj otvorenih ili prikrivenih članova Demokratske stranke, znatno umanjuje pravednost demokratskostranačkog gneva. Da stvar bude gora, provuklo se u reizbor i mnogo Koštuničinih i Stojkovićevih poverenika. Sve u svemu – bruka i sramota. Ali naši su političari odavno izgubili osećaj za bruku i sramotu. Došla su takva vremena da SNS – takav kakav je – u društvu LDP-a deluje ubedljivo najpristojnije. Ne treba gajiti preterani optimizam, ali kada bi Nikolić i Vučić učinili još nekoliko koraka ka racionalizaciji svoje politike i definitivnom raskidu sa istrulelom mitologijom, iz svega toga bi mogla da iskrsne partija sposobna da, uz pomoć ekspertskih timova, reši makar deo nagomilanih problema.

Meni je lično žao zbog provalije u koju Demokratska stranka sasvim očigledno srlja. Ali tu se izgleda ništa ne može učiniti. U poređenju sa front-line kadrovima DS-a, rastorokanom Trivanovom, onim nedefinisanim a drčnim Dulićem, sa Đelićem koji nariče kako „nas Evropa pritiska da se odreknemo Kosova, ali se mi Kosova ne odričemo i istovremeno se približavamo Evropi“, u poređenju sa tim lavinama konfuzije, agilni Vučić deluje sve suvislije. Mada, ne treba sumnjati da će nakon nekoliko meseci posle – sve izvesnijeg – dolaska na vlast, i SNS krenuti DS-ovim putem razobručenog populizma, apsolutne besprincipijelnosti i oportunizma. A zašto? Zato što sveobuhvatna korupcija ovde nije sistemska anomalija nego sama srž sistema. Rešenje ovog Gordijevog čvora isto je kao i pre deset godina: ustavotvorna skupština, novi ustav, nova zastava, nova država i redefinisanje mnogih stvari. Inače: belaj, Mićo! Belaj.