Sumrak idola

Izgleda da se Krstić žestoko uzrujao zbog intervjua Mirka Kovača u kome je vrlo blagonaklono potkačen Dobrica Ćosić, pisac i – takođe – društveno-politički radnik iz Velike Drenove, sa stanom u Beogradu. Par Kovačevih kritičkih opaski, izrečenih na mrskom hrvatskom idiomu, docnije je konsterniralo Aleksandra Mandića, ovlašćenog reditelja demokratskostranačkih trandebalova i kalakurnica. Mandić je napisao rezignirano pismo redakciji, moja malenkost se prepoznala, pa sam i ja reagovao, ne zato što sam se uzbudio zbog Mandićeve rezignacije nego da bih podržao Kovačevo i svačije pravo da kritikuje Ćosića jer je to u Srbiji, mimo zakona, gotovo pa nezakonito. Šta bi sa onom tužbom? Pojeo je moj magarac.

Budući da je Krle, jelte, visoki funkcioner u prezidencijalnom konaku, preporučujem cenjenom publikumu da njegove stavove uzme kao poluzvaničan stav Demokratske stranke. Šta nam to, dakle, pripoveda Nebojša. Najpre zamera Kovaču što govori (i piše) hrvatskim idiomom. To je po Krstiću „fašistički“. Potom Mirka naziva Kovačem lažnog novca, što je najobičniji prostakluk. Ide i korak dalje: moje prezime menja u Basaraba ne bi li insinuirao da ni ja u stvari nisam Srbin ni srpskoga roda. Tu greši. Saglasno Koštuničinoj teoriji o geografskom kvalitetu Srba, ja sam neuporedivo superiorniji od Krstića jer mi je otac bio iz Bosne. A i Basaraba mu dođe nekako pravoslavno. Trebalo je da me nazove Basariček. To je hrvatska varijanta mog prezimena.

U redu, nije mala stvar, udarac na Dobricu je u pitanju. Verovatno to ni Gospodaru nije bilo milo. Radili su, belćim, telefoni. I zato mi ga Krstić spušta iz potaje. Pazite sad: „Basara je u svojoj redovnoj kolumni u Danasu (3. 12. 2010) ponovio da su Ćosićevi nekadašnji partijski prijatelji banditi i zločinci koji su ljude izvodili na preki sud i streljali, a činili su i druga komunistička nepočinstva uključujući otimačinu imovine, a da je sam Dobrica Udbin cinkaroš. Dok je Mandić koji „drobelja“ u odbranu Ćosićevu „ipak samo sitna riba pljuckavica“.

Sad bi naivan čitalac očekivao da Krstić kaže: ustaša Basaraba laže i nabeđuje nevinog čoveka. Ali Krstić ni mukajet. Iz prostog razloga što je sve rečeno sušta istina. Svi to znaju i svi se prave ludi i zato i zemlja i država i liče na ludu kuću ili čak na nešto gore. Uprkos svemu, žalosno je da visoki funkcioneri DS-a ustaju u odbranu posleratnih streljanja, utamničavanja i otimačine. Ili je to, možda, stvarna politika DS-a. Videćemo uskoro.