Sumrak svetskog zla

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  Ono, fakat, od kraja osamdesetih naovamo mileševski „ljubitelj vrline“ nijednog trenutka nije bio predaleko od politike, naročito one na vlasti. Kada su to (para)istorijske okolnosti zahtevale, nije bio s raskida da se maši za mitraljez, a kada bi se situacija dibidus usložnila, nije se ustručavao ni od upuštanja u štrajk glađu, stvar koju hrišćanske crkve, kao profanaciju posta, izričito zabranjuju. Osim ukoliko – kao što je u slučaju Tome Nikolića uradio naš patrijarh – štrajk ne proglase postom i pričeste štrajkača.

Crkva je, znamo to iz veronauke, spora na gnev i dugotrpeljiva, sledstveno čemu je Filaret godinama žario i palio po svojoj eparhiji, a i šire, sve dok se nije ispunila mera njegovih bezakonja. Da sad ne zalazimo u sitna crevca i ne dužimo: Filart je uklonjen iz eparhije i prekomandovan u zabačeni manastir u nekoj zlatarskoj vukojebini gde će se – sva je prilika – posvetiti pokajanju, postu i bezmolviju. Malo je, međutim, falilo da Filaret nastavi po starom. Za njegovu se stvar behu zauzeli arhimandrit Ivica Dačić – inače nosilac Filaretovog odlikovanja – i jerođakon Bajatović, ali je u ovom slučaju simfonija između crkve i politike zatajila.

Šta se događalo u saborskim kuloarima, gde je izbio kurcšlus, o tome možemo samo nagađati, bilo kako bilo, nakon što je saslušao odluku Sinoda, u Filaretu se probudio uspavani seljački političar, pa je promptno blagoizvoleo izjaviti da je smenjen „po nalogu američke ambasade“. I to zato što je orden Belog anđela dodelio Vojislavu Šešelju.

Naravno, i vrapci pod strehom pustoline u Nemanjinoj su znali da je to koješta, znao je to i Vojislav Šešelj, ali nije mogao da odoli izazovu da uvali još jednu efektnu dubaru, pa je presavio tabak i napisao sitno pismo patrijarhu srpskom, Irineju, u kome je izrazio duboku, je li, zabrinutost zbog crkvenih nesuglasica i spremnost da – ako to viši interesi zahtevaju – orden pokajnički vrati.

Da bi u korenu sasekao svaku primisao da sarađuje sa „svetskim zlom“ i protestantskim jereticima, patrijarh je brže-bolje odgovorio na Šešeljevo pismo i uverio ga da Ameri nemaju nikakve veze sa Filaretovom smenom, da je, štaviše, on, patrijarh, pozdravio dodeljivanje ordena njemu, Šešelju i da mu želi „dug život, dobro zdravlje i uspeh u borbi protiv svetskog zla“. Izgleda, čestnejši čteci, da se svetskom zlu loše piše. Nemam drugog komentara. Neka komentarišu komentatori!