Švargla

Pokazuje mi tamo neku švarglicu, a ja izvoljevam. Moja baba Zorka je pravila mnogo bolju. A fakat i jeste. A kako vam je baba pravila, pita kasapka. Šta je bilo dobro u toj Zoričinoj švargli. A kasapki odgovaram: Sve je bilo dobro. Babu nije mrzelo da sve to čisti, da vadi dlake, da – rečju jednom – dotegne švarglu da bude švargla.

E pa, nije svaka švargla švargla. Kasapka, međutim, misli da jeste. Pa vidite li vi, tumači, koliko je jezika i mesa sa obraza ovde. Vidite li vi kvalitet u švargli. Polomismo se, kaže, da napravimo ovo. Sa jedne strane, vidim ja taj rad. Ali nije Zoričina švargla.

Eto ti političkog belaja. A vi ste onaj, kaže kasapka, što podržava Sodomu i Gomoru. Ne valja nam naša poštena srpska švargla. Niste vi švarglu ni zaslužili. Ne znate vi, u stvari, sta je švargla. Ova se švargla, bre, pravi po vrhunskim kvalitetima, standardima, ne znam, ne slažem se.

Vidim ja da ode glava zbog švargle, a ruku na srce, nije to razlog za gubitak glave. Šta da radim? Švarglu kupiti moram. Em se nameračio, em nema posle ništa da kupiš. Savijam repi? A i ženica me provali. Šta to, kaže, u našoj švargli nije bilo dobro. Niko se, veli, ne žali, eto vi ste došli da nešto zakerate, švargli našoj nasušnoj, neupitnoj, svetoj švargli tako rekuć? Švargli nad švarglama.

Jebo me otac što ne kupih mesni narezak. Ili što ne odoh na vreme. Ili što jedoh uopšte. I gde mi pade na pamet da treba da jedem. I što me rogonja ne nagovori da idem da spavam. E sad, ajde izvuci se ti iz kasapnice. Ne ide to lako. Lanuh da je moja baba pravila bolju švarglu i eto me – neprijatelj srpskih kasapa. Đavo tu pod prozorom, imaju ove žene noževe. Ja nenaoružan, što ne bi trebalo da se događa. Al opet, velim, zločin li je kupiti švarglu. Jok, more. Nije zločin, nego ih čitluk sahbije permanentno prže da su kupci švargle smrtni neprijatelji, a da su čitluk sahbije divni ljudi koji bez da trenu brinu o kasapskim mukama i priključenijama i tegobama te ostalim rabotama i pročaja…