Sveta preglupost

Koča Popović je pred kraj osamdesetih zapisao u dnevniku da su „bašibozuk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli“.

Dalekovid je bio Koča.

Nedugo potom, bagra i brabonjci su se vaistinu latili obnavljanja Dušanovog carstva, što je završilo tako što smo svi mi – ali ne i bagra i brabonjci – žestoko dobili po pičci.

Dušanovo carstvo nije obnovljeno, ali je zato – zahvaljujući brljotinama nedoraslih individuuma koji su se za male pare posrali na Đinđićev grob – vaspostavljeno kičersko carstvije Jego Pansrpskog Pantokratora, Visokog Vučića, obećana zemlja lošeg ukusa, precenjivanja snaga i odsustva smisla za proporciju, raj za bašibozuka i brabonjaka, u kome, opet, svi mi dobijamo po pičci, za razliku od nedoraslih individuuma koji su izvukli guzice i pride traže da se vrate na vlast.

Zahvaljujući tome što je (naravno zahvaljujući Visokom) u poslednjih osam godina postignuto više nego u prethodnih sto, u dogledno vreme u rad će biti puštena dva megalomanska objekta – spomenik Stefanu Nemanji i Hram Svetog Save.

Elem, pri završetku radova rečeni hram su posetili seoski popa, (Nj. S.) seoski uča (Visoki Ktitor), nedostajao je samo seoski žandar pa da srpska idila bude kompletna.

Banku je, predvidivo, držao Visoki Uča.

„Ovo će biti nova Sveta Sofija. Nemamo više crkvu Svetu Sofiju, ali imamo Hram Svetog Save“, izjavio je tom zgodom Visoki Ktitor, da bi to moj je drug Prokić, stari cinik, u viber poruci prokomentarisao sledećim rečima – „To znači da će uskoro postati džamija.“

Hram Svetog Save inače nije rugoba poput kipa Stefana Nemanje, moja glavna zamerka – osim predimenzioniranosti i pretvaranja u političku tribinu, mesto mitingovanja i turističku destinaciju – jeste građevinski materijal, u datom slučaju armirani beton, odličan za gradnju stadiona, sportskih hala, pa čak i hramova projektovanih u modernom duhu, ali kontraindikovan za gradnju crkava u (pseudo)vizantijskom stilu.

Drugu bi pesmu nova Aja Sofija pevala da je hram izgrađen prema prvobitnom projektu, što će reći od opeka, kako je i započet.

Pamtim još dobro te zidove, dva-tri metra visoke, unutar kojih je bila strnjika, javni nužnik i (koliko toliko) tajni jebarnik na idealnom mestu, takoreći u srcu prestonice.

Aja Sofija, ne Aja – Aja je Jung – na grčkom znači sveta Premudrost.

Imajući u vidu cunami pregluposti koji pustoši ovu čemernu zemlju, ostaci smisla za lepo samo činjenici da je Hram Sv. Save izgrađen prema projektu Nestorovića, Deroka (i Pešića) mogu zahvaliti što nova Aja Sofija nije dopala šaka nekoj majci Vesićeve invencije.