Sveti Sava centar, finale

Imperativ pravovremenog i objektivnog informisanja nadjačao je moj otpor prema gledanju davno viđenog, sledstveno u utorak, tačno u 20 h PM, stisnuh muda i namestih se pred televizor.

Svetosavski „event“ započeo je trogatelnom tišinom i mističnim poluprimrakom, smišljenim da naprave saspens, a onda je neki veliki hor na neku svetovnu melodiju vrlo pravoslavno otpevao Očenaš, nakon čega je gardijski orkestar odzurlao himnu Bože pravde.

Onda je iz polutame na veliku scenu SSC izašla naočita voditeljka koju je N. N. reditelj u nameri da što više zaseni prostotu odenuo u kostim Kosovke devojke (ili možda Jefimije), dočim su N. N. scenaristi, u nameri da se što dublje uvuku u visoka dupeta, voditeljku navratili da Vrhovno Biće i podvrhovnog Dodika oslovljava sa – „vaše prevashodstvo“, što će za posledicu imati da će Vrhovno Biće u Famoznom ubuduće nastupati pod imenom Vrhovno Prevashodstvo.

Titula „Vaše prevashodstvo“ – osim u prevodima ruskih romana XIX veka – u Srbiji nikada nije bila u upotrebi, a tamo gde je bila, a gde odavno više nije – dakle u Rusiji – nije značila ono što su scenaristi hteli da znači, nego je njome tituliran srednji ešelon plemstva i činovništva, koleški asesori, sekretari popečiteljstava i sl. rang, da kažemo, krleta22.

Nakon što se samoodlikovao ordenom Sv. Save I stepena, Nj. S. je pristupio dodeljivanju odlikovanja Vrhovnom Prevashodstvu, ali je pre svečanog čina održao dugo, smorno slavoslovlje srpstvu i vučićstvu, tokom koga je pola sale simfonijski stajalo dok je duga polovina kakofonijski sedela.

Vrhovno Prevashodstvo se na velikoj časti – koju, kako reče, nije tražio – zahvalilo za njega neuobičajeno kratkom govorancijom, a onda je na red došlo dodeljivanje ordena Milu Dodiku – ali ne Sv. Save, nego Sv. Simeona Mirotočivog, da se ipak zna ko je gazda – kojom zgodom je Nj. S. izgovorio biser večeri, možda i decenije – „dok je Mila Dodika biće i Republike Srpske, ali, Bogu hvala, Republika Srpska će uvek imati Mila Dodika“.

U prvi mah se prnsnuh u smeh, potom se zabrinuh. Ne bi mi jasno da li to Nj. S. Dodiku daruje život večni ili rok trajanja RS oročava na dužinu Milovog životnog veka. Bilo kako bilo, Mile se zahvalio Nj. S., ali se, pretpostavljam zbog veličine trenutka, nije počešao po guzičetini. Ili mi je promaklo, ako jeste.

Ono što se zbivalo u Sava centru – a što je RTS direktno prenosio – bila je slika (pret)poslednjeg stadijuma raspadanja nacionalne i državne ideologije politizacije pravoslavlja i oboženja politike, koja je tokom stopedesetak godina i naciju i državu udarnički zavijala u crno i još će ih neko vreme zavijati. Samo što se sada, pred raspad, jasno vide pogoleme naprsline. Evo jedne od mnogih. Nj. S. nas sve poziva na „jedinstvo“, a nije u stanju da obezbedi jedinstvo unutar arhijerejstva, jer se samo manjina episkopa udostojila prisustva u Sava centru.