Teskobna stolica

Alfa Mužjak grupe neorganizovanih ženskih polnih organa, u javnosti poznatijih kao opozicija, Đilas, Dragan, naravno nije propustio priliku da „ubeleži poen“ pak je blagoizjavio „da se tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Vašingtonu, pred očima celog sveta raspala slika koju on godinama pravi o sebi kao čoveku koga ceo svet uvažava i poštuje“. Ko biva… nacionalna sramota, to samo ostavka može malčice popraviti.

„Osim što ponižava sebe“ – glagolji nadalje Đido – „Vučić ponižava i Srbiju uz aplauze ministara u tehničkoj vladi, ali i njegovih partnera Aleksandra Šapića i Ivice Dačića“, (kome je, uzgred, jedna ovdašnja Šeron Stoun, vaktile doista pokazala mindžu, a ja mu skrenuo pažnju da vodi računa jer ne kažu džaba Čačani – mlada pica je ubica.)

Đido po običaju greši, mada ne odustaje od zaludnih pokušaja da bude u pravu. Ništa se u Vašingtonu nije raspalo pred očima „celog sveta“, zato što „ceo svet“ ima vrlo jasnu sliku o Visokim, dometima, poslovima i danima, ali ga – budući da, što reko Čerčil, nema nameru da živi u Srbiji – zabole Sebastian za sliku „čoveka koga ceo svet uvažava“ koju Vučić godinama „pravi za domaću javnost“.

Za razliku od Vladete Jankovića, kao paradigme srpskih političara (svih boja) svet – ili bar njegov bolji deo – uvažava realnost, a Vučić je politička realnost. Đido bi, pretpostavljam, hteo da on bude politička realnost, ali politička realnost za miljenike bira samo one koji uspevaju da se dobro organizuju, bez obzira kakvi su dometi te organizovanosti.

Ti su dometi, fakat, žalosni, ali je još žalosnije što u Srbiji ni na vidiku nema političke snage sposobne za neke bolje domete. Nije da je nije bilo – i to ne tako davno – i nije da dometi ne bi bili bolji da se JexS nije posrao na Đinđićev grob, ritualno poljubio čika-Dobricu u dupe i krenuo da mirnim, „demokratskim“ putem, ostvaruje seljačke fantazije koje nisu mogle biti ostvarene ni nasilnim.

Sledstveno, moja malenkost na ponižavajuće tesnoj vašingtonskoj stolici uopšte nije videla Vučića, nego JexS-a. I to ne samog. Iza njega je sedelo nekoliko miliona srpskih graždana i seljaka, što se ne kosi sa fizičkim zakonima, jer smo se u metafizičkom smislu toliko smanjili da svi džumle možemo stati na Trampov tronožac.

Videla je moja malenkost, vidovita kakva je, da preko puta JexS-a i SNiS-a ne sedi Tramp nego Rogonja koji ne pokazuje mindžu nego ogroman Sebastian obmotan bodljikavom žicom i dobro namackan, ne vazelinom, nego čili sosom. To vam skorih dana sleduje u dupe, pa se vi smejte, smejte, pajaci.