Naša današnja kolumna posvećena je odjecima i reagovanjima na prvu prijateljsku defanzivu, dakle na (zakasneli) pokušaj ofanzive, tj. na onomađašnje okupljanje opozicionih glavešina pred Kozačkom skupštinom u zabranjeno vreme policajnog časa.
Podfamozni neprejebivci moje su (dibidus predvidivo) pojavljivanje na tom skupu protumačili kao zajeb u računu. Pogrešno sam, ko biva, zaključio da su temelji Jego Visokog Carstvija dobrano uzdrmani, pa sam pohitao da „dam podršku“, da „preletim“ i da se uvučem u buduća visoka dupeta.
Razlog mog pojavljivanja na kozačkom gumnu bio je sasvim druge prirode. Budući da sam sa ovog mesta nedeljama grmeo protiv rasističke uredbe o utamničenju populacije 65 +, na kozačko gumno sam došao da bih sa reči prešao na dela, tj. da bih preko nekog televizora „upremase“ napušio N. N. donosioce uredbe i zatražio njihovu krivičnu odgovornost, u čemu sam ispodpolovično uspeo jer su samo dva mala televizora ispoljila interesovanje za moje staračke jeremijade.
Dogodilo mi se isto što i samostalnom Ševarliću – „ukrali mi šou“.
Siguran sam da sad izvlačite keca iz rukava – a zašto se na gumnu nekog drugog dana nisam pojavio sam? Evo odgovora. Zato što nisam Ena Nedić, a još manje propovednik sa Tajms skvera.
Pisac hoće da kaže da su se tog dana politički interesi Trija Fantastikus, PSG i moje malenkosti poklopili i da će – kad god se (i ako se) u budućnosti eventualno poklope – Trio i PSG moći da računaju na moj glas i pohvalu u Famoznom. To je suština politike – sinergija poklopljenih interesa, a ne okupljanje oko infantilnih simpatija i antipatija.
Vratimo se na gumno. U neko doba, oko 6 i 15, dokonah da moje protestno pojavljivanje uopšte nije protestno, jer sam saglasno rasnom zakonu u to doba imao pravo da budem izvan topline doma svog.
Upravo to me je navelo da se zapitam a da gde su desetine hiljada antivučićevskih penzionera i zašto se koji Sebastian i nepenzioneri nisu pojavili na gumnu u broju koji bi svako apšenje učinio deplasiranom idejom i koji bi Visokom Antivirusu poslao „jasnu poruku“ da kad već udarnički guzi, bar stavi kondom i prestane da zavrće uši.
Verovali vi meni ili ne, u trenutku tog mračnog prosvetljenja, osetio sam iskrenu empatiju za Đida, Guzijana i Boškića, kolegijalnu da kažemo, jer sam video da oni u suštini rade isto što i ja – da džaba kreće, a da tzv. „demokratska javnost“ (nabijem je na Sebastian) strpljivo čeka da oni nekim hokus pokusom strmopizde Vučića pa da im donesu „bolji život“.
Otvaram javnu raspravu u Podfamoznom. Podastrite mi, gospodo prdonje, spisak razloga, navedite makar jedan zbog koga bi Vučić oslobodio medije i uprepodobio izborne uslove. U čekanju brzog odgovora, srdačno vaš, itd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.