Treća sreća

E sad, da sam na mestu kriznih štablija/ka ja bih prelistao noviju srpsku istoriju (lekcija šerpe i lonci) i na rever mantila promptno zapandrčio dozimetar. Proba, naime, počinje u četvrtak, a uranijumske šipke su počele da čangrljaju i udaraju u šerpe još u nedelju uveče.

Bilo kako bilo, u nedelju se u 15.00 namestih pred televizor da pogledam KZŠ, nestrpljiv da čujem kojim li će sofizmima drug potpukovnik obrazložiti tugaljivo pitanje zašto od ponedeljka sa radom kreću međukasabski saobraćaj, teretane i kupleraji, a zašto se u četvrtak sve ponovo zatvara na 83 sata.

Čuo sam moj Sebastian. Niti je ko od prisutnih novindžijskih tutumraka imao muda da to pitanje napravi, niti bi potpukovnik smeo na njega da odgovori, pa ću umesto njega odgovoriti ja. Višednevno utamničavanje čitave populacije, da ne pominjem nacističku uredbu o permanentnoj zabrani kretanja starijih od 65 – dosad nezabeleženu u istoriji rasizma – nije imalo NIKAKAV kontravirusni efekat, niti je bilo smišljeno da ga ima, bila je to puka demonstracija sile.

Bilo je ipak i nekih novina u čemernom svetu kriznih konferencija za štampu. Potpukovniku se ovoga puta iz nepoznatih razloga pridružio onaj poljoprivredni Nedimović, teški, inače, smor, koji je davao sve od sebe da do kraja iskoristi svojih pet minuta epidemiološke slave. Upadao je potpukovniku u reč, uskakao mu u usta, pa izlazio na uši, lepo se videlo da je potpukovniku (ne samo zbog Nedimovića) tesno (i sve tešnje) u koži, ali tako to ide – da baba dinar da se uvati u kolo, izlazak iz kola košta mnogo skuplje.

Prelazimo na „goruću“ temu – predstojeće izbore. Poučen rđavim iskustvom – i još gorim skončavanjem Slobodana Miloševića – Vučić će naravno dati sve od sebe da se glasanje smandrlja pre nego što se strah akumuliran u reaktoru srbskog građanstva i seljaštva (svih boja) ne pretvori u gnev, pa u agresiju.

U tom naumu naruku mu ide i pre epidemije sumašedša opozicija, rešena, izgleda, da na izbore izađe tek kada dobije garancije da će ubedljivo pobediti. Ali mu naruku ne idu epidemiološki uslovi izborne kampanje – zabrane okupljanja, masovnih mitinga, itd, svega dakle na čemu populizam počiva.

Sve se to, međutim, može efikasno nadomestiti poklon paketima brašna, zejtina i konzervi iz vojnih rezervi kojima ističe rok, a ako pride kapne i neka kinta, carstviju jego neće biti kraja, uz napomenu da je isto to – da carstviju jegi neće biti kraja – mislio i JexS Tadić pa se probudio u nekom drugom filmu. Naravoučenije: samo su Vesić i krle22 konstantne veličine. Svi drugi su promenljive.