Trijumvirat

A šta sada vidim? Sabornost i harmoniju. Tadić, kako je i red, došao u Glavni čardak na istorijski susret sa novim kirajdžijom, Nikolićem. Primopredajni razgovor je, valjda se to tako kaže, protekao u srdačnoj i prijateljskoj atmosferi, što me vaistinu raduje. Kad malo razmislim, svi bi trebalo da budu zadovoljni i radosni. Tadić je jako dugo predsedavao srpskom narodu i senatu, Nikolić se možda i duže trudio da se zapredsedniči, pa mu se na kraju posrećilo, a mi smo prisustvovali istorijskom činu, ovekovečenom zajedničkom fotografijom ispred srpskog barjaka.

Jego Visokoblagorodstvije, Nikolić, odmah je pokazao državničku mudrost. Obznanio je da će „mandat dati onome ko skupi 126 poslanika“, i to onim njegovim pompeznim stilom i tonom koji sugeriše da bi mogao postupiti i drugačije, ali, eto, neće. Nije se tu zaustavio. Otišao je u blagorodnosti tako daleko i obećao da će sintagmu „bivši predsednik brisati iz zakona, jer je teška“, iako nije objasnio, a možda nije ni mislio na to, koji mu to član ustava daje pravo da briše zakone. Tako je to sa autoritarnim ličnostima prinuđenim da žive u demokratiji. Malo malo pa se izlanu. No dobro, pođimo od pretpostavke da Toma uspe u nameri i da iz zakona izbriše tešku reč „bivši“, koja vaistinu budi ružne asocijacije. Šta onda? Ako ne bude „bivše“, Jego bivše Sijatelstvo biće samo „predsednik“, što je već ostvarenje jedne moje davnašnje utopije. Ja sam, naime, pre mnogo godina, doduše u zajebanciji, predložio da zbog ozbiljnosti situacije funkciju predsednika države i predsednika vlade obavljaju po trojica prezidenata i premijera u tri smene.

Uostalom, zašto da ne. Dijumvirat se u prošlosti pokazao kao prilično funkcionalan oblik vladavine, samo su dijumviri (s promenljivom srećom) sve vreme radili jedan drugom o glavi. A to ih je sprečavalo da rade o glavi naroda. Idemo dalje. Ukidanje „bivšosti“ se, po prirodi stvari, mora primeniti na sve (žive) bivše predsednike, pa bi bio red da se Tadiću i Nikoliću pridruži i Milan Milutinović, a to već čini trijumvirat, a od trijumvirata do imperije samo je jedan korak. Nije to loša ideja. Uopšte ne.