Troljetna groznica

A sad se pronese glas da te krvopije prenose „virus Zapadnog Nila“. Meni je, da vam pravo kažem, virusovo ime momentalno zazvučalo kao naslov nekog filma iz serijala o otimačima izgubljenog kovčega. Ne bih da minimiziram potencijalnu opasnost, ali imam jak utisak da je virus Zapadnog Nila zapravo genetsko-novindžijski mutant virusa ptičijeg i svinjskog gripa i još mi se javlja da je samo pitanje dana kada će se pojaviti spasonosna vakcina, koju će naše zdravstvene vlasti pohitati da kupe po paprenu cenu.

Ono jeste, ptice lete, a svinje grokću tokom cele godine, dočim komarci krajem septembra odlaze u blaženstvo hibernacije, pa će biti teško, ako ne i nemoguće, sledeći grip pripisati moskitima. Ali, znate kako su nekada govorili udbaši: apsi ti njega, a posle ćemo već nešto pronaći.

Komendiju na stranu, stvar treba ispitati na odgovarajućem mestu, imajući pritom na umu da sve živo, uključujući i nas, ljude, prenosi viruse, a da je panika ipak najopasniji prenosilac. Šta hoću da kažem? Navuče, recimo, čovek bezazlenu prehladu i odmah u kijanju i curenju nosa prepoznaje simptome virusa Zapadnog Nila. I to odmah žestoko iskomplikuje bolest. Autosugestija je čudo jedno. Ako ne verujete meni, laiku, pitajte lekare. Možete se, konačno, o tome obavestiti i u novinama, u onim rubrikama posvećenim zdravlju. Ostale rubrike bolje ne čitajte jer ćete se nasmrt preplašiti. Nilski virus, tvrde jedne novindžije, prenosi strašni „tigrasti komarac“, zverčica koje, kažu naivni veterinari i biolozi, nema u našim krajevima. Tu veterinari i biolozi greše! U našim krajevima nema samo onoga čega nema u našim novinama. Druge, opet, novindžije obznanjuju da su tropske bolesti logična posledica tropskih vrućina. Znači li to, sve se nešto pitam, da ćemo uskoro, kada stegne mraz i napada sneg, obolevati od polarnih bolesti? I zašto je, moliću lepo, troljetna groznica pala u zaborav.