Trt Milojka kao sudbina

Našu današnju kolumnu po ko zna koji put posvećujemo svetoj tajni bojkota, koja će – kako stvari stoje – završiti kao Boškićev štrajk glađu, što će reći – trt Milojkom.

S druge strane ni partaje i pokreti koji su stisnuli muda da izađu na izbore neće odmaći daleko od Trt Milojke.

Što uopšte ne daje za pravo aktvistima i alapačama iz bojkot-kartela da te stranke i pokrete proglašavaju „Vučićevim saučesnicima“.

Ne vidim ni jedan jedini razlog, osim seljačkog bezobrazluka, da se Zoran Živković i Sergej, možda i još neki, sumnjiče za saučesništvo u Vučićevom udruženom poduhvatu stečajnog upravljanja Srbijom.

Štaviše, da sam na Živkovićevom i Sergejevom mestu, takve bih svate promptno napušavao, a i poneka bi šamarčina legla ko budali šamar.

Pisac hoće da kaže da je – šta god radili i šta god mislili – Trt Milojka naša sudbina, elaboriraću zašto u danima koji slede.

Što, opet, nije razlog da se ništa ne radi i ne misli, to jest da se samo glumata da se nešto radi i misli, jer da se nešto radilo i mislilo, nešto bi se valjda uradilo i nešto bi se dosad smislilo.

Da ne bi bilo zabune, nemam ja ništa protiv ideje i prakse bojkota, mada mislim da u datom slučaju nije primerena alatka. Možda bi bojkot – a i tada teško – dao neke rezultate da je šef parade blaženopočivši Ulof Palme, koga bi sigurno bio blam „krnjeg legitimiteta“.

Vučića, međutim – to znaju i vrapci pod strehom Kozačke skupštine (a znaju to i bojkot efendije) – ne bi bio blam sve da na izbore izađe 25% glasača, što uopšte neće biti slučaj, izaći će ih sasvim dovoljno da i Vu(k)čić bude sit i evropske ovce na broju.

Izaći pak na izbore isto je što i poslati pet-šest golubova pismonoša u dogfight sa dvadeset eskadrila lovaca F-16 – pardon, Vulin i Rusi, SU 35 – mada je nada (koja poslednja umire i uvek tinja) da će neki golub uleteti u usisni otvor komandnog jeroplana, sjebati motor, izazvati lančani sudar i srmopizditi čelična krila njegove armije, neuporedivo realnija nego nada da će se – kad bojkot efendije proglase nelegitimnost izbora i krađu glasova – pred Kozačkom skupštinom okupiti legendarna „kritična masa“ koja će višemesečnim seljačkim performansima Vučića & Co naterati na bežaniju u Vuhan.

Tako to biva kad se jedna relativna – ponekad efikasna, češće neupotrebljiva – politička tehnika apsolutizuje i kad se od nje počne očekivati da magijski i metafizički uradi ono što se mora uraditi fizički, reanimacijom kulturnog modela dijametralnog suprotnog vladajućem primitivizmu i divljaštvu, potom organizovanom političkom borbom da se taj model vaspostavi kao vladajući.

To je jedini put.

Sve ostalo je Trt Milojka, koja nam je, izgleda, sudbina.