Videh pre neki dan da je Saša Janković blagoizvoleo pogledati u kristalnu kuglu, da je u kugli ugledao (relativno) skori strmopizd režima Aleksandra Vučića i da je potom viđenje – da ne kažem baš viziju – obznanio srpskom narodu i senatu.
Nakon te obznane, deo srpskog naroda i senata koji se – na osnovu sopstvene procene – smatra „boljim“, koji redovno pere zube i ne izuva se pred vratima, promptno je stao da se od silne sreće udara šapicama u grudi, što se takođe moglo predvideti jer su „rušenja“, „strmopizdi“ i „zglajzavanja“ vajkadašnji vlažni san Srba „svih i svuda“, što rekao onaj ko je to rekao, mislim da je to bio Vuk, ali ne Jeremić – iako i on tako govori – nego Karadžić.
Saglasno Saši, Vučićev Pad – koji će, pretpostavljam, biti samo malo manje spektakularan od Adamovog – ima se dogoditi najkasnije u roku od tri godine. Ne bih da omalovažavam Jankovićevu prozorljivost, ali držim da bi istu stvar mogao prevideti svaki vozač B kategorije – dobro de, ne baš svaki, ima i onih samouverenih i drčnih – koji dobro zna da je vožnja auta sa kazaljkom obrtomera u crvenoj zoni bučna i uzbudljiva, ali da vrlo brzo završava takozvanim „zaribavanjem“ motora.
Upravo je to način na koji Vučić vozi svoj politički automobil koji je – da se poslužim metaforom sličnoj onoj Vladete Jankovića – u stvari najobičnija seoska gumaraba sa ugrađenim motorom rashodovanog folksvagena. Kad se pažljivo ćera po seoskim džadama, takvo vozilo može dugo da potraje, ali kad šofer poasi i pomisli da sa abartovanom gumarabom može voziti barabar sa poršeima i maseratijima, onda to značajno skraćuje radni vek vozila.
Nego da i ja skratim! Ne shvatajući da je politika „brže, jače, bolje“ uspešna samo u poetici futurista i Marinetijevoj poeziji, Vučić ne shvata da ubrzavanjem svega i svačega ubrzava i svoj politički kraj, kao što su to pre njega učinili i Milošević i JexS Tadić. Ja se ovde neću upustiti u proricanje datuma neizbežne implozije Vučićevog univerzuma, ali mu se preterano ne radujem jer se – za razliku od onih koji se ne izuvaju pred vratima – pitam: a šta posle?
Da stvar bude crnja i gora, iako nemam kristalnu kuglu, tačno vidim šta će biti posle. A evo šta će biti. Kada istekne istorijskih pet minuta (koji se otegnu na otprilike desetak godina) ekipe krezavih koji se izuvaju pred vratima, nastupiće pet minuta ekipe onih koji peru zube i ponosno ulaze obuveni u kuću. Ta će ekipa, kao što je i prethodni put uradila, nove fekalije – doduše namirisane i donekle prečišćene – uliti u stare institucionalne septičke jame, pa će potom na masku razdrndane gumarabe preuzete od Vučića zapandrčiti logo ferarija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
