U procijepu 1Foto: Stanislav Milojković

U trenutku u kome započinje pisanje naše današnje kolumne – 8.44 AM – u toku je zasedanje proširenog sastava takozvanog kriznog štaba na kome će biti razmotreno preispitivanje odluke o osamdesettrosatnoj probi reaktora 4, sledstveno čemu se još ništa ne zna, ali se sa visokim stepenom izvesnosti može pretpostaviti da će najavljene mere, ako i ne budu dibidus ukinute, biti znatno „ublažene“.

Da će tome biti tako znao sam još prekjuče, čim sam na stepeništu Kozačke skupštine ugledao predstavnike srbskog opozicionog mejnstrima kako obznanjuju nastavak bojkota skupštine i najavljuju protestni sabor (bez prisustva građana) za četvrtak u 18 h, dakle na početku policajnog sata.

Prvi put posle dugo vremena – ne znam više ni koliko, izgubio sam račun – opozicija se nije ponela kao grupa ženskih polnih organa sa sklonošću ka seljačkom konceptualizmu, nego kao grupa građana sa jasnim političkim konceptom. Stisnuli su muda i odmah su Visokom Antivirusu uturili jajca u procijep.

O procijepu ćemo kasnije. Osim u retkim primerenim prilikama, moja malenkost bojkot smatra poslednjim pribežištem plačipički, ali u ovom slučaju bojkot jeste primeren. Vaistinu ne vidim nijedan razlog zbog koga bi opozicione stranke skupštinskim prisustvom davale legitimitet legalizaciji gomile nelegalnosti, uključujući nacističko-rasističku uredbu o kolektivnom utamničenju starijih od 65, zbog koje će neko kad tad morati u mardelj.

Visoki će Antivirus, fakat, namaći legitimitet skupštinske većine, ali to će biti tzv. „krnji legitimitet“, koji će njemu nadalje sužavati, a opoziciji proširiti manevarski prostor, o tom ćemo potom, sada se vraćamo na procijep.

Zašto je, dakle, Visoki Antivirus ustuknuo pred mogućnošću da se u četvrtak u 18.00 na samom početku policajnog sata pred skupštinom okupi tridesetak opozicionih „lidera“. Nezgodna je to situacija – dodatno unezgodnjena sve glasnijim večernjim čangrljima uranijumskih šipki – koju VA pojma nema kako bi „hendlovao“.

Da opozicionare jednostavno poapsi – što bi on preferirao – to ne ide – time bi urbi et orbi dokazao opozicionu optužbu da je tirjanin – da ih pusti da protestuju pod diskretnom policajnom prismotrom, to bi ionako posustalu ideju policajnog časa dibidus urnisalo.

Osim toga, ko može u ovako napetoj situaciji Visokom Antivirusu garantovati da Boškić – ili možda Guzijan, aha, ha, ha, ha – u određenom trenutku neće isprovocirati neko nervozno policajno telo, koje bi poteglo pendrek – ili, daleko bilo, pištolj – što bi trenutno izazvalo pucanje grafitne obloge (na šta je nuklearni ing. Basara višekratno upozoravao svepolitičke personae dramatis) i pokrenulo onaj nešeneldžiografikov lanac događaja koji završavaju u avionskoj katastrofi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari