U traganju za pivnicom

Da ti kažem, rekao mi je, dolazim u Beograd samo da bih se empirijski uverio da sam devedeset četvrte postupio pametno i da ne treba da se vraćam u Srbiju, što posle petog oktobra umalo nisam učinio. Posle samo deset dana u otadžbini dokonao sam da je sada opšte stanje nepodnošljivije nego u vreme kada sam otišao. Nema, doduše, inflacije, nema ratova, nema političkih ubistava ni policijskog terora, ali je duhovna i svaka druga beda triput gora nego devedesetih. Ne bih rekao da su ovde problem pare i loša ekonomija – a samo se to dvoje pokušava popraviti – naši vekovni problemi su posledice masovne, legalizovane, normalizovane, društveno poželjne, pa i „politički korektne“ agresivnosti koja se – kad se ne juriša na teritorije Velike Srbije – uredno vraća na mesto odakle je potekla i razara sve pred sobom. Nego, upita me drug na kraju, jesi li video Vučićev spot u pivnici.

Nisam ga bio video jer se klonim televizora, ali sam se (zbog privlačnosti analogije sa onom minhenskom) odlučio da ga pogledam, pa sam se – kad smo se drugar i ja rastali – namestio pred kompjuter i prvi put u životu potražio veb-sajt neke političke stranke, u datom slučaju – SNS-a.
Kad tamo, na veb-sajtu, sačeka me dragi lik Oca Vučića sa mesijanski raširenim rukama, a ispod lika (i dela) likovi i dela njegovih stranačkih pobočnika, pre svih Nebojše Stefanovića, koji samouvereno tvrdi da „Vučić garantuje suverenost i stabilnost Srbije“ i preti da nikakvi „ukrajinski i makedonski scenariji“ neće biti dozvoljeni.

Tu je i nova zvezda na sumornom esenesovskom nebu, Milenko Jovanov, koji je ustanovio da opozicija, „ujedinjena u mržnji prema Vučiću“, namerava da Srbiju „vrati u prošlost“ i da je zbog toga „veoma važno da im se pokaže da im neće biti dozvoljeno da to i ostvare“. Tu su i ostale esenesovske vedete, Maja Gojković, Aleksandar Martinović i novosadski birgmajster Vučević, koje nacionalno jedinstveno ponavljaju izanđale mantre o izdajništvu, zapadnom plaćeništvu i kriminalizovanosti Saše Jankovića i Vuka Jeremića jer je, očigledno, „tamo gde treba“ procenjeno da su ta dvojica najopasniji protivkandidati „garantu suvereniteta i nezavisnosti“. Nego, da ne dužim. Nisam zalazio u sitna crevca SNS-ovog sajta, ali u onome što sam video nisam naišao ni na šta drugo osim na agresiju, pretnje i jedva prikriveno zgražavanje na – u ovom slučaju samo teoretsku mogućnost – da izgube mesto gotovo nevažno predsednika države, a šta bi bilo da se pojavi mogućnost – a pre ili kasnije će se bezbeli pojaviti – da izgube kompletnu vlast, o tome ne smem ni da mislim. Nego, prekardaših. Nastavak traganja za spotom u pivnici – u sutrašnjem broju.